Зар сам ја крив што ми живот није мио,
Што уједно волим и мрзим све људе.
Знам будућност моја каква ће да буде,
Јер то је поклон моје музе био.
Зар сам ја крив што сам песник који
Пева тешке муке и горке невоље?
Нисам то постао од сопствене воље -
Такву судбину усуд мени скроји.
Знам - животна стаза ружама не цвета;
Она...
28 децембар 2016
14 децембар 2016
Оливери Марковић
Љубав се моја као псић пробудила
У Кумовој слами, у старом локвању,
И као пастирка чудом зачудила,
Да би је носио и ноћу и дању.
Љубав, изелица, и жеднаи гладна,
Псић од црне длаке, кадифе и свиле,
На прозору сенка свечана и складна,
У наручју босе Равијојле виле.
Љубав што од једном...
03 децембар 2016
Кад остарим носићу хаљину боје пурпура
И црвени шешир, који не иде а и не стоји ми,
Трошићу пензију на пиће, летње рукавице и сатенске ципеле
И причати како немам пара ни за хлеб.
Кад се уморим сешћу на ивичњак,
Скупљаћу рекламне узорке по радњама и притискати алармну дугмад
Вући ћу штап уз гелендер
Надокнађиваћу пропуштено...
30 новембар 2016
Волео сам вас и, можда, љубав још
У мојој души није згасла сасвим,
Но, нек вас не брине неки тренут лош –
Ја не желим да вас растужим њим.
Волео сам вас тихо, безнадежно
Кад љубомора стидљивог ме сколи,
Волео сам вас искрено и нежно –
Нек Бог да и други тако да вас воли.
●С руског
превео Анђелко Заблаћ...
13 новембар 2016
Једноставно – до крајњих граница. У сваку реч је стао цео том.Живела. Волела. Певала и тужила ко птица.Градила себи бродове и дом. Да се опет врате, бродови ће зато отпловити само (мада се враћати можда неће увек).И умиреш зато да се будиш тамо.И све је у томе: године су крхке исто ко и век. Прскају атоми. Личе на силом...
07 новембар 2016
У тами ћути село моје драго,
ћути село моје и Србија ћути,
ћути моје благо,
љубави моје најлепши дар.
У срцима тиња, у мраку пламиња —
нове буне жар.
Шуште кукурузи. Нова жита зру.
Са брега, пропланка,
у ноћи овој,
у ноћи устанка,
јасен игра лишћем,
јасен ме поздравља шумећ тиху сету.
И прошлости мојој која ме оставља,
и...
26 октобар 2016
Не убијајте псето ни вука.
Нећете скинути јарам с врата –
нема слободе,
док вам рука
милује децу, и сестру, и брата.
Не тражите по улицама мрачним,
риту и блуд, што црвени.
Ено вам рита на постељама брачним,
а срам у љубљеној жени.
Кад убијете сина свог
прснуће ланци, и пасти Бог.
Јер лаже вас најмилије,
јер...
19 октобар 2016
Што се души у сну не да,
Фантазију што нам буди,
То на јави ум се труди,
Да разбере и сагледа.
Живља душа живље снива,
Живљи ум тек ту ликује
Кад нам хоће да толкује,
Што у себи тама скрива.
Чији дух нам озго сноси,
Што нам доле овде треба,
Што је духу кора хлеба:
Тај нек с' дичи и понос...
14 октобар 2016
Једнолик одбој сата, знан:
Та мучна повест ноћи, завет!
Тај језик што је сваком стран
И јасан сваком, као савест!
Без туге – да л је ко од нас
Сред свемирскога слушао мука
Та јецања времена, мукла,
Пророчко-опроштајни глас?
Чини нам се: осиротели свет
Сустиго усуд; куд и не би!
У борби с природом целом,...
13 октобар 2016
Пало је зрно
на леђа сумрака
да буја
страсно.
Док његова љубав
буди тице јутра.
Моја песма у њему
кује нежност златне ноћи
да хода обалом крви сласно...
Већ ливадом дана
сунце жита
очи тражи.
Шума моје среће
код звезда је на стражи....
03 октобар 2016
03
окт
Трун и прашка своју важност има,
Мрав и црвак своју судбу слави,
А ја, чоек, шта ћу и како ли?
Не знам данас ка не знадо' јуче,
Што л' ћу знати сутра и наксутра!
Сан ме крши, ал' заспат не могу,
Ни прилећи, то ли се стишати.
Смрт ме мори, ал' мријет ми не дâ,
А живот ми укор и тегота.
Нејма здравја, нејма ни болести,
Нејма...
24 септембар 2016
Кад јутрос, скривајући злобу
и у клопку ме наводећи,
Демон уђе у моју собу,
упита: ''Да ли можеш рећи
шта је од свију лепих ствари
којим је око засењено,
од црних ил' румених чари
што чине љупко тело њено,
најслађе?'' - Али душа рече
Гнуснику: ''Сваки део греје
исто, из сваког мелем тече
и подједнако драго све је.''
Не...
12 септембар 2016
Изађох из сна јер као да су ме звали...
Не, то само кроз ноћ у хуку одлазе ждрали Само пусте звезде и неке страхотне пруге Само час по час без њих, само ноћ силне туге Не лудуј, зашто би кроз ноћи тебе звали. Ти што пођоше у ноћ ко ови ждрали У таму у којој онај што гине ћути Погледај ту тамну јесен, то лишће за...
28 август 2016
28
авг
IV
Лети, лети, пјесмо моја мила,
Глас твој нек се до неба извија!
Носи жељу на љубавна крила,
Да си драгој слађа и милија!
Ја каква је, жалосна не била!
Кад је видјех — сунце ме огрија!
Та љепша је, него бјела вила,
Него алем драги кад засија.
Оно око — око соколово,
Оно грло — грло лабудово,
Она уста —...
30 јул 2016
Лепљиви дим над градом се спушта
Куд то крећу покорни вагони
Одједном обасјани морски сутони
У једном прозору, траг дечијих уста.
На капцима сене круници сличне
У коси локне сакрише мој крик
И би ми јасан тај временски трик
Што буди мртве ми воље челичне.
С том девојком у тами прозора
- Што гледа у Рај из димне станице...
25 јул 2016
Љубави, на тлу слободе никла, светла,мој чисти жару у круници цвета,ружо с мирисом ко пољубац јутра,привиј уз себе бол и радост света!Ко цвет малени враћај живот човеку,пепео мртвила ти са звезда згрни,свице бајки проспи на путеве љубавника,не дај да сенка птице у души поцрни.Сву ватру своју лавиринта свемира у зеницина...
22 јун 2016
Као кроз сиву маглу
Што само сине зрак, А гушће облак дође, Да већи буде мрак, — И она само сину, Да опет дође хлад, Да већа тама буде, Да већи буде јад... 1876....
18 јун 2016
18
јун
Сунце, ах, у све поре се увлачи. Пуне ми очи и пуна утроба сунца. Затварам се, завесе навлачим, а сунце ту. Кад га непољу нема, оно је у мени. Ох, уморан сам. А ту негде близу, и далеко тамо, рат. И величају се јуначка разбојништва. Један пропланак зелене траве, Један поточић воде хладне – И ја бих био цар...
15 јун 2016
Заборављен предео у пропланку дугом,
Обале под тешком тишином и травом.
Ту вечерње воде хује тихом тугом,
А жалосне врбе шуме заборавом.
У зеленој јасној помрчини грања,
Ту нађем Самоћу, у ћутању вечном,
Бледу, покрај реке; ту седи и сања,
И огледа лице у модрилу речном.
Ко зна од кад тако. Но у немом долу,
Глас...
29 мај 2016
По Латићу мој брак не вриједи ни пребијене паре. Колико сутра по Латићу морао бих да одем у општину и затражим развод. Неће. Неће, Латићу, од стране Сарајлића бити никаквог развода. Ни послије четрдесет година ја се нисам уморио од љубавних пјесама које пишем Петровој кћерки, Тамариној мајци, Владимировој баки. Шта могу,...
28 мај 2016
Поноћ је. Лежим, а све мислим на те. —
У твојој башти ја те видјех јуче,
Гдје береш крупне распукле гранате.
Мила, кô златно небо пошље туче,
У тиху хладу старе крушке оне,
Сједе ти дјеца и задаћу уче.
Над шедрваном лептири се гоне
И сјајне капи, са безброј рубина,
Расипају се, док полако тоне
Јесење сунце...И,...
16 мај 2016
Ливада крај реке сања.
Зрикавци тужно зричу.
Помрлих трава душе
још лебде врх откоса
што се лагано суше.
О, ви не знате тужну
о смрти трава причу.
Зрикавци тужно зричу.
Јутрос дођоше неки
дивови као храшће
у домовину трава;
и мртво паде безброј
љупких, шарених глава;
и безброј нежних тела
зденуше у...
15 мај 2016
QueIIe veіne lutter derriѐre leѕ crêteѕ de Serbіe!
G. Apollіnaіre
Шљиваци се сад тамо расцветали,
Изродили се сад тамо нови животи са груда,
И зоре се забеласале свеже, заплужили рали;
Волео бих да те ја проведем свуда,
Тебе по горама: увео бих те редом у манастире,
Ознојени скидали бисмо шешире,
Уморни, па седали на...
08 мај 2016
Чекамо да остаримо
као обични смртници
гости долазе да нам продуже живот
са много зелене траве
поштар нам доноси позив за срећу
дајемо му бакшиш који припада
ко је бацио међу нас претпоставку
да неко нема наду
само понеки позајме од бога
веома дуге године
и никоме то не ка...
05 мај 2016
Он улази, а на рубу столице нема
Седи бледог лица незнана дама,
Од давнашње отмености сада само сена.
Човек наслућује по неким назнакама,
Да му долази и без доручка сама.
"Дошла сам, надам се да не грешим,
Већ неко време купца тражим
За известан број изузетних дела
Што ми је отац оставио, премда се цела
Стресем при...
21 март 2016
21
мар
Из Стона на Пељешцу
Стоји пуста црква без гласа и звона,
Сумрачна и хладна сву ноћ и дан цели,
А у напуштеној и немој капели
Сама плаче бледа жалосна мадона.
Кап за капљом клизи низа мрачне стене;
А кроз разнобојна окна једва доспе
Месец, да нечујно хладно сребро проспе
По ногама свете неутешне жене.
Ту се...
14 март 2016
VIII
Поклонио сам се ветру. Поклонио се тишини. Мислим да сам разумео. Читава ствар је, значи, у ватромету хитрине којом се емитује и прима ум у повратку. Зато се каже да досезање није ништа друго до - препознавање сопствене поруке. Зато се каже да је простор: искуство којим нас је додирнуо сопствени додир кад нам...
09 март 2016
Кроз поноћ нему и густо грање
Види се звезда тихо трептање,
Чује се срца силно куцање; —
О, лакше само кроз густо грање!
Ту близу поток даљину пара,
Ту се на цвећу цвеће одмара,
Ту мене чека ашиковање; —
О, лакше само кроз густо грање!
Пашћу, умрећу, душа ми горе,
Растопиће...
27 фебруар 2016
Наоколо гора свуда,
Храст и бор;
А на стени на врлети
Срушен двор.
Поврх двора месец сија,
Блед и сан;
А из горе, издалека
Гракће вран.
Лишће шушти, нешто прича,
Ко зна шта;
Тишина је...
20 фебруар 2016
Глава до главе у бледој шаци лежи;
Човек и жена воле се на тамној звезди
И коса њихова преко удова док језди
Роне се грумени крви све тежи и тежи.
У мраку долази близу оно што нестане
И тада простор залелуја црна брда
На гола леђа велика риба тврда
Притисне усне и љубав ока престане.
У...
17 фебруар 2016
17
феб
Једне се ноћи беше срела,
На једној зрачној стази,
Душа у небо што се пела,
и ангел што на свет слази.
Ангел исприча причу сјајну
Шта су небески врти,
А душа целе земље тајну:
Магију љубави и смрти.
И осмехну се ангел потом
На царство вечних зрака;
Душа заплака за лепотом
Игре светлости и мр...
12 фебруар 2016
Сан је давна и заборављена истина
коју више нико не уме да провери
сада туђина пева ко море и забринутост
исток је западно од запада лажно кретање је најбрже
сада певају мудрост и птице моје запуштене болести
цвет између пепела и мириса
они који одбијају да преживе љубав
и љубавници који враћају време уназад
врт чије...
07 фебруар 2016
То није велика шума која шумори,
Ни широке пољане које се смеју,
Тиха је река ово између пустих обала!
То није оборени храст што вода носи,
То није мртви орао на таласима,
То везани јунак за катарку мотри уморним погледом на све стране.
Пред њиме, његов га соко разговара:
”Не буди тужан, господару; нисмо ни на небу,...
25 јануар 2016
Полако сутон прикрада се, слазиУ лисну гору — у завичај мио;Рађа се мјесец и по дугој стазиПадају сјенке, и сан трепти ти'о.Шуморе брезе, дршће лист до листа,Мрмори поток испод врба стари';Одблеском меким дијаманта чистаМодру му трску златан црвић зари.Носећи снопље преко ниске брвиНа другу страну потока, у село,Сељанка...
10 јануар 2016
Ливадом срца мога нестаје зимске чаме
Зелен се јечам њише, бледа бешумна свила
Гранале песме моје, луде, без стабла, саме
На њима места има за сва славујска крила.
Чекам озарје твоје да ме из ноћи прене
Измишљен грех без бола ко зора руди
Извита дуга небом пружила лук до мене
Стасалог да без руку загрљај срцем жуди.
Анђели...
02 јануар 2016
Данас је први дан, почетак.
Желим вам да вас не боли оно што вас је болело,
а да вас воли оно што вас није волело.
Желим да вам деца буду боља од вас, да се
више ви хвалите њима него она вама.
Желим да вас добро служе ноге, да на њима
проведете већи део нове године, да имате више
посла него времена.
Желимо вам...