Све тањи дани у брдима,
Све ближе снегови прилазе;
А шуме силазе, силазе
у риђим и мрким крдима
у језеро, у оклевање
Сопствене слике што боји се
Са непознатом да споји се
Ко дух и дах у певање
О слатком страху виђеног
Што невиђено враћа се,
О страсти која плаћа се
Грозницом непревазиђеног —
Године? Можда...
21 децембар 2015
19 децембар 2015
И небо овде љупко брбља
и та љутита вучица
док сисају је нејака она двојица
и авион-птица
што не зна уз који облак
да се прилепи
и просјак слепи
с водом у шаци
што прска саму себе
ту су чак и Руси
и њихове мртве душе
корака лаког
не престају с причом
богови замењени
властитим копијама цементним
брбља и тркач
обгрљен...
17 децембар 2015
Срећна љубав. Је ли то нормално,
је ли то озбиљно, је ли то корисно –
шта свет има од двоје људи,
који не виде свет?
Уздизани једно од стране другог без икакве заслуге,
једни у милион, али уверени
да се тако морало десити – као награда за шта? Ни за шта;
светлост однекуд пада –
зашто баш на њих, а не на...
16 децембар 2015
Kрв ми везе вез по души,
страшћу ме животиња гуши,
и тка ми у живот тло:
завичај мој, равницу што зре
где пијан распасан сељак мре,
у крви што је сво добро, не зло.
Зато ми небо сво
мирно у осмеху изумре.
Тих ми је плач а грохотан смех,
кад се у зору пробудим први
ништа ми није забран, ни грех.
Цео је свет за мене...
14 децембар 2015
Празна
соба стане да режи
Увучем се у своју кожу
Таваница стане да
скичи
Хитнем јој једну кост
Углови стану да кевћу
И њима хитнем по једну
кост
Под стане да завија
Хитнем и њему једну
кост
Један зид стане да
лаје
И њему хитнем једну
кост
И други и трећи и
четврти зид
Стане да лаје
Хитнем сваком...
13 децембар 2015
Стреловито се стуште
те птице немилице:
од плаве ни́ти суштешибаху крила баш у лице;док кљују обноћ, кљују хотимице;док кљују одан, кљују̶ јатимице:у понор крвав руше стрелимице,те птице немилице....
11 децембар 2015
Кад прољетни цвјетак стане
Да отвара њежне груди,
Он на први дах зефира
Тајанствени осмјех буди.
А стабљика осјећајућ
Да се шири цвјетак лијепи,
До жилица тананије`
Од радости сва застрепи.
И Марија моја тако,
Кад отвори усне своје,
Па подигне очи плаве
И слађану пјесму поје.
Изгледа ми у том трену
Да се њена...