21 децембар 2015

21 дец

Иван В. Лалић | ЈЕЗЕРО У ЈЕСЕН

Све тањи дани у брдима, Све ближе снегови прилазе; А шуме силазе, силазе у риђим и мрким крдима у језеро, у оклевање Сопствене слике што боји се Са непознатом да споји се Ко дух и дах у певање О слатком страху виђеног Што невиђено враћа се, О страсти која плаћа се Грозницом непревазиђеног — Године? Можда...

19 децембар 2015

19 дец

Мома Димић: РИМСКА ПРИЧА

И небо овде љупко брбља и та љутита вучица док сисају је нејака она двојица и авион-птица што не зна уз који облак да се прилепи и просјак слепи с водом у шаци што прска саму себе ту су чак и Руси и њихове мртве душе корака лаког не престају с причом богови замењени властитим копијама цементним брбља и тркач обгрљен...

17 децембар 2015

17 дец

Вислава Шимборска – СРЕЋНА ЉУБАВ

Срећна љубав. Је ли то нормално, је ли то озбиљно, је ли то корисно – шта свет има од двоје људи, који не виде свет? Уздизани једно од стране другог без икакве заслуге, једни у милион, али уверени да се тако морало десити – као награда за шта? Ни за шта; светлост однекуд пада – зашто баш на њих, а не на...

16 децембар 2015

16 дец

Милош Црњански: НАРОДНИ ВЕЗ

Kрв ми везе вез по души, страшћу ме животиња гуши, и тка ми у живот тло: завичај мој, равницу што зре где пијан распасан сељак мре, у крви што је сво добро, не зло. Зато ми небо сво мирно у осмеху изумре. Тих ми је плач а грохотан смех, кад се у зору пробудим први ништа ми није забран, ни грех. Цео је свет за мене...

14 децембар 2015

14 дец

Васко Попа: ОДЈЕКИВАЊЕ

Празна соба стане да режи Увучем се у своју кожу Таваница стане да скичи Хитнем јој једну кост Углови стану да кевћу И њима хитнем по једну кост Под стане да завија Хитнем и њему једну кост Један зид стане да лаје И њему хитнем једну кост И други и трећи и четврти зид Стане да лаје Хитнем сваком...

13 децембар 2015

13 дец

Десимир Благојевић: ТЕБЕ ИШТУ ЛИЦА ТАВНА

Стреловито се стуште те птице немилице: од плаве ни́ти суштешибаху крила баш у лице;док кљују обноћ, кљују хотимице;док кљују одан, кљују̶ јатимице:у понор крвав руше стрелимице,те птице немилице....

11 децембар 2015

11 дец

Алфред де Мисе: МАРИЈА

Кад прољетни цвјетак стане Да отвара њежне груди, Он на први дах зефира Тајанствени осмјех буди. А стабљика осјећајућ Да се шири цвјетак лијепи, До жилица тананије` Од радости сва застрепи. И Марија моја тако, Кад отвори усне своје, Па подигне очи плаве И слађану пјесму поје. Изгледа ми у том трену Да се њена...
Page 1 of 205123205Next