И златан облак, драгано,
натопи земљу пијанством.
Љушкају воде коритима,
и пуца плод.
И твоје тело, драгано,
љубављу презри, напукне.
Ни смоква слађи не цеди сок,
ни грозд из присоја.
Да л’ напити се вина?
Или од зрачна недира
у златну маглу да пресахнемо
за нове златне облаке?
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!