Не стидим се што сам – како ви велите – варварин са Балкана тла прљавштине и буре. Чућете сад и код нас има неке вама непознате културе. Ви прво испитујете и сумњате далеки сте и од рођених синова, за трпезу своју не посадите сваког туђина. Ви можете да пијете а да сваком не пружите чаше вина. А...

Да су мени очи твоје,звездама бих пркосио,нит' би сунце пожелио, да су мени очи твоје! Да су мени очи твоје, ма с' у њима растопио, ја бих опет срећан био, да су мени очи твоје! Да су мени очи твоје, волео бих нег' све благо, нег' камење сјајно драго! Рај би сами прегорео, у њима бих слатко мрео, да су мени очи тв...

Ја не знам шта треба да значи Та тако тугујем, О некој старинској причи Једнако умујем. Ту мирно протиче Рајна, Хладно је, хвата се мрак! На врху брега игра Последњи сунчев зрак. А на том брегу се види Лепоте девојке стас; Она сва у злату блиста, И златну чешља влас. Са златним чешља је чешљем, И...

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4 /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm...

Ствари које су прошле, где су оне? Скривено од нас у даљини сиве. Све што је било добро, лепо, мило - Ствари које су прошле да л још живе? Да ли нам прошлост даје знаке живота кад из давнине драга слика њена Сине кадикад у дубокој ноћи У сну, - у трагу наших успомена? Можда у свету негде, непозната, Изван живота...

Саградили смо кућу на најлепшем месту, од најтврђе грађе, од самих костију, од руку и ногу, од наше крви, очију. Насред куће посадили смо липу-невесту. У овој кући још има живих, ал' не дишу, ова је кућа за окате, али слепе. Чујемо само ћука, слепих мишева лепет, не дечји жагор, већ само ветар и кишу. Ова је кућа...