Дан припада вама. А ноћ је само наша, наша. Као сунце, по забаченим кафанама, Сијају очи, реч и чаша. Неће нас растурити ниједно доба. Мрак нас окупља као страх. Са нама су и песници из гроба: Као да се смеши, на нас, њихов прах. Ваше је све. А теби и мени Припада само мало, мало. Ми смо у краткој,...

Топал сам ћув, пролећем ти подунем. Ђурђевска ноћ над пупољима тако, пупи ми пупила, мала. Пламено ми се извијаш у цвет. По коси ројем ти пале звезде, ил’ зраку сунца у витице оплела. Врелини овој бризгај о бризгај, врела. То иза сна, знам, златан прах остане по њој. И у пољупцу презреле...

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4 /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm...

Још у вријеме када се почело јављати питање којој од југословенских литература припадају поједини писци српскохрватског језика, ја сам у више наврата покушавао да се одупрем сваком упрошћеном разврставању књижевних стваралаца према националном, републичком или чак покрајинском основу. Чинило ми се да су писци и...

Како да објасним окупљеној маси  једну стару мисо што ми на ум паде и да притом спасим овај живот пасји — пас му гребо матер и ко ми га даде. Зна се рашта Новак оде у хајдуке али шта толико осталих уради — и они су, ваљда, осјећали муке кад Јерина Смедерево гради. Зна се рашта Вито Николић урличе: "Доље...

Одлазим у наручје сене, Ево ме у њеном подножју Сам. Милосрђе је негде више, може тамо остати, Крепост ствара милостињу од њених груди, А љупкост се ухватила у мрежу њених веђа. Она је лепша од кипова на степеништу, Она је тврђа, Она је доле с камењем и са сенама. И ја сам јој се придружио. Ту јасноћа губи...