У староме парку, усамљеном, ледном, Две сенке се среле у тренутку једном. Очи су им мртве, говоре све тише: Ни речи њихове не чују се више. Две сени, по мраку, у парку се среле Па речима прошлост оживет’ би хтеле: - Сећаш ли се оних дивних успомена? - А што да се сећам тих прошлих времена! - Да ли твоје срце још...

ЗА НАИВНЕ   За оне којима се чини да су једнаки сиромах и богати, слаб и јаки, несуђен и онај који се са робије врати, безруки и човек с рукама обема, миропомазани и одлучен од вере, звани и онај што пред вратима чека, за њих, за себе, за свакога човека тражим помиловање...

Нетко са својим болом иде Ко са откритом раном: сви нека виде. Други га чврсто у себи згњечи И неда му пријећи у сузе и ријечи. Рађе га скрива и тврдо згусне У једну црту на крају усне. Задршће, задршће у њој кадикад, Али у ријечи се не јави никад. Душа га усе повуче и смјести На своје дно: ко море камен У њега бачен....

Србија је велика тајна: Не зна дан шта ноћ кува, Нити ноћ шта зора рађа, Не зна грм шта суседни грм сања Нити птица шта се догађа Између грања. Не зна гуштер шта пузи испод камења, Нити кукуруз струк слути Шта се у суседној њиви спрема. Сваког часа све се мења, Ниједног кута ни листа нема Да није тајна. Ко...

Одлазите, песне моје, Мога чувства мила чеда, Кол'ко ћете л' трпет' вреда Од несташних зоља многих! Кад љубовно љубов блага Свом породу прашта мане. Строге јесу очи стране, И спев худи мраком казне. Но нек само Српство траје, Макар били ваши дани Заборавом претрпани, Ил' песништва смешна брука. Нек судбине стрела...

Дуго је, дуго сазријевало у крошњама, у душама то бијело подне свијета, плод гласова и тмине. Тај сјај поврх свега, зрцаљен у ружама што ослушкују сласти пехара из давнине и дисање, и страст зелених пчела ноћи забрујалих у тијелу врелог сунцокрета... Док дан невин тка у путеној самоћи тананих привиђења клас,...

Шумне ноћи ко јавори сињи Тамом гробном леже ми на длану Болестан сам много... много! Једину звезду у овој пустињи Видим своју рану. Притисла ме стидна жалост ко оловна плоча. Нигде један ведар дан! Сломила ме тужна малаксалост на љубав, живот и сан. Хтео бих само у родни крај да одем што пре и да умрем тамо, заборављајући...