28 фебруар 2015

28 феб

Габријела Мистрал | ВРХУНАЦ

Час је вечерњи, час који оставља крв своју на планинама.  Неко пати у овом часу;  нека жена, ојађена, губи у овај сутон једине груди на које је некога привијала.  Постоји неко срце које у вече умаче овај врхунац окрвављени.  Долина је већ у тами и тишином се пуни. Али гледај - одоздо...

27 фебруар 2015

27 феб

Херман Хесе | ЈЕДНОЈ ЖЕНИ

Недостојан ја сам, недостојан сваке љубави, Од ње изгарам али за њу не знам. Ја сам блесак, муња, ватра из облика, Ја сам ветар, олуја – ја сам мелодија. Ја само узимам љубав И упијам њену сласт, Сузе ме вечно прате, Јер веран нисам ником нити иком припадам. Одан сам само својој звезди Која ме на уништење призива, Која...

23 фебруар 2015

23 феб

Сергеј Јесњин: БРЕЗА

Под прозором мојим Бела брезица је Огрнута снегом Ко сребрна да је. На пуним гранама Леденим по страни, Развиле се ресе Ко бели ђердани. У тишини стоји Бреза, ко у гају, И пламте пахуље У огњеном сјају. А зора, полако, Наоколо плови, И на стране сипа Сребрни прах нови.....

19 фебруар 2015

19 феб

Десанка Максимовић: СУДБА

У пролеће, у пролеће кад врбе зелен И поток тече плавим небом умивен, У цветовима кад миришу магле; У пролеће, у пролеће руже увеле Заволех мирис скривен. У мају, над срцем кад су ми се нагле, Суђенице виле нису умеле Од лудости да ми га спасу. У пролеће, у пролеће ја заволех Сенке у нечијем гласу. У...

18 фебруар 2015

18 феб

Драгутин Тадијановић: ПАДА СНИЈЕГ

И тако идеш, пријатељу мој, идеш Па си одједном на крају зимског дана, Па те засипају крупне пахуље снијега, А ти помишљаш на прољетно давно Зеленило, на врт у цвијећу, на руже Румене које су у њеној црној коси Мирисале на предвечерја Кад си је љубио у сјени старе липе. А снијег пада свеједнако, И полако твоје стопе...

15 фебруар 2015

15 феб

Вилијам Батлер Јејтс | СРЦУ, ДА СЕ НЕ ПЛАШИ

Смири се, смири срце, ти, дрхтљивице тела; Сети се мудрости што нам је древност каза: Нек оног што се плаши воде и ватруштине И ветра који дува преко звезданих стаза, Ветар, вода и ватра преплаве и учине Невидљивим, јер он нема удела Сред усамљене, величанствене пучине....

09 фебруар 2015

09 феб

Олга Бергољц | ***

Ништа се не враћа. И све је временом одређено – пролазношћу дана. Кроз таму и туге провалију, да само појача суморну, тешку линију – коју, не знам зашто, од тебе сам крила. Али не бој се. Нећу прекршити договор. Неће бити суза, ни питања, чак ни најблажи прекор. Само ћу стиснути јаче празну душу, да лакше разуме болна стања...

06 фебруар 2015

06 феб

Пол Елијар: БИТИ

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4 /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm...
Page 1 of 205123205Next