Прохујали су давно летњи дани, Жалост некаква тиха и потмула У пољу ћути. Сунце. Али јесен Мртвим је лишћем путање засула. Пажљиво газим, да га не повредим Застајкујући на путу познатом; Како је лепо сунце, како сија Клонулим жаром, кô студеним златом! Чује се каткад рапав глас гаврана Из поља негде, са црног...

Ви што слушате расут у стихове звук Уздисаја, срца мог попут хране У прве младе луталачке дане Кад бејах делом други неки човек, Надам се да ћу за нов плач и речи О болу, нади која залудна је, Схвати ли ко искуством љубав шта је, Не само опрост, већ и милост стећи; Ал' целом народу сам, добро видим, Служио...

I /> Све што даље време хити, Све се већма прошлост грли, Све се већма моји мртви Мени чине неумрли. Све их већа светлост хвата, И рајске их зраке љубе; Нестаје им сенке с лица С облика се црте губе. Све што дубље у њих гледим, Примајућ’ им светлост у се, Све то већма, све то јаче, Душе...

Лежај Анђела чувара Неког сна засени шара. Лежах ту где густа трава Сакри изгубљеног мрава. Невољног, од пута снена, Ноћ га ови, изгубљена, Ту где му се сметну пути, Сломљена га могах чути: "Децо, је л' вам сузе сјаје? Чујте оца уздисаје! Зене тужне сад им зјапе, Враћају се, за мном вапе." Пожалих га "Шта ћу?",...

Нисам ја за сребро ни за злато плако, нити за Душанов сјај. Не бих је руком за царске дворе мако, за онај блудницâ рај. А шта је мени до тих мраморних двора тучног поноћног сата, што очима слепим одбијати мора, сестри срамној од брата? А шта је мени до велможа у свили, са соколом на руци? Отац...

Када је свет у питању, ја сам увек попут једног од Сократових ученика: док ходам поред њега слушајући његове муке и његове повести, само ми преостаје да кажем: Да, сигурно је тако. Заиста, његове речи су истините. Када је у питању мој живот: ја сам увек Венеција: све оно што су у другима улице, у мени су текућа и...

Normal 0 21 false false false /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt; ...

Гледô сам вам метаније Кад варате бога жива; Гледô сам вас где се пије, Где се једе и ужива. Слушô сам вас кад кунете Своје стадо, своје верне; И кад тајни призовете, Лицемерни, лицемерне! Гледô сам вас — не да нисам, Кад разблудом успламтите; Гледô сам вас, не да нисам, Лицемерни, упамтите!...