Све тањи дани у брдима,
Све ближе снегови прилазе;
А шуме силазе, силазе
у риђим и мрким крдима
у језеро, у оклевање
Сопствене слике што боји се
Са непознатом да споји се
Ко дух и дах у певање
О слатком страху виђеног
Што невиђено враћа се,
О страсти која плаћа се
Грозницом непревазиђеног —
Године? Можда...
21 децембар 2015
19 децембар 2015
И небо овде љупко брбља
и та љутита вучица
док сисају је нејака она двојица
и авион-птица
што не зна уз који облак
да се прилепи
и просјак слепи
с водом у шаци
што прска саму себе
ту су чак и Руси
и њихове мртве душе
корака лаког
не престају с причом
богови замењени
властитим копијама цементним
брбља и тркач
обгрљен...
17 децембар 2015
Срећна љубав. Је ли то нормално,
је ли то озбиљно, је ли то корисно –
шта свет има од двоје људи,
који не виде свет?
Уздизани једно од стране другог без икакве заслуге,
једни у милион, али уверени
да се тако морало десити – као награда за шта? Ни за шта;
светлост однекуд пада –
зашто баш на њих, а не на...
16 децембар 2015
Kрв ми везе вез по души,
страшћу ме животиња гуши,
и тка ми у живот тло:
завичај мој, равницу што зре
где пијан распасан сељак мре,
у крви што је сво добро, не зло.
Зато ми небо сво
мирно у осмеху изумре.
Тих ми је плач а грохотан смех,
кад се у зору пробудим први
ништа ми није забран, ни грех.
Цео је свет за мене...
14 децембар 2015
Празна
соба стане да режи
Увучем се у своју кожу
Таваница стане да
скичи
Хитнем јој једну кост
Углови стану да кевћу
И њима хитнем по једну
кост
Под стане да завија
Хитнем и њему једну
кост
Један зид стане да
лаје
И њему хитнем једну
кост
И други и трећи и
четврти зид
Стане да лаје
Хитнем сваком...
13 децембар 2015
Стреловито се стуште
те птице немилице:
од плаве ни́ти суштешибаху крила баш у лице;док кљују обноћ, кљују хотимице;док кљују одан, кљују̶ јатимице:у понор крвав руше стрелимице,те птице немилице....
11 децембар 2015
Кад прољетни цвјетак стане
Да отвара њежне груди,
Он на први дах зефира
Тајанствени осмјех буди.
А стабљика осјећајућ
Да се шири цвјетак лијепи,
До жилица тананије`
Од радости сва застрепи.
И Марија моја тако,
Кад отвори усне своје,
Па подигне очи плаве
И слађану пјесму поје.
Изгледа ми у том трену
Да се њена...
10 новембар 2015
И одбегли смо, жељни, али у своју близину,
кô просјакове руке од његових рамена.Ми смо изгледа они што целе смрти гинуод једног истог живота са стотину имена.И волели смо, много, али рано и касно,и никад нисмо знали шта нам то тако треба,и постали смо оно што је најмање јасноод сиве прашине земље до златне прашине...
08 новембар 2015
Уморан сам, драга, од љубави наше
И кô тешки терет на очи ми пада
Несвестица пуна и среће и јада,
Кô пијанство после искапљене чаше.
Вај, знај, мене такве нејасности плаше.
Моја јасна душа вечне среће рада
Узбуђена дршће и губи се када
Засити се, кад кô херој сабљу паше
После много борби и пресит...
27 октобар 2015
Запљусни ми душу, вале ноћи плаве!
Вреле оне ватре, што ми бићем круже,
Потопи ко страсне, опаљене руже;
И сва жуд живота нека тобом згасне,
Вале ноћи плаве!
Сенке моје душе црвене, крваве,
Што расту ко...
13 октобар 2015
Рађања су, звезде у језерима,
немоћан сјај у животу.
А сузан поглед младе мајке,
слаб, као ружа у ћупу железном.
Са жена плодних, пијаних винограда,
из којих јастребови излећу у јесен,
наша би тела, голубови бели,
у бескрај, без жалости, ишчезла.
Тек Ти кад идеш, пође бол,
у ходу твоме, пробуђеном камену,
тајанствени...
06 октобар 2015
И златан облак, драгано,
натопи земљу пијанством. Љушкају воде коритима, и пуца плод. И твоје тело, драгано, љубављу презри, напукне. Ни смоква слађи не цеди сок, ни грозд из присоја. Да л’ напити се вина? Или од зрачна недира у златну маглу да пресахнемо за нове златне облаке?...
19 септембар 2015
Неће бити срећан много
ко на срећу гледа строго,
ко је мери са свих страна
и налази срећи мана.
Ову хоће, ону неће
- ту не може бити среће.
Неко тражи много среће,
и најлепше и највеће.
Све што није мера пуна
он у срећу не рачуна.
Много хоће, мало неће
- ту не може бити среће.
Неком завист мира не да
своју срећу...
17 септембар 2015
Постоји једна река
ни мала ни велика,
река кривудава
са горовитим обалама;
и воденица једна на њој постоји
стара
поклекла од гордости и ишчекивања помељара.
И да ме шибаш
рећи ти не могу где је
та река и
за кога
та воденица стара меље.
Али ако си заиста гладан
и од искрена
помало невешта кова,
стрпљиво прати ми...
16 септембар 2015
Док будеш певао ко ће
Твоје бреме да носи
Док једини пркосиш
Сиромаштву јасноће
У сусрет јетком воћу
И подсмешљивој роси
Док будеш певао ко ће
Твоје бреме да носи
Путуј певај пркоси
Само те песма хоће
И ноћ се тобом поноси
Али док певаш ко ће
Твоје бреме да носи
...
11 септембар 2015
Рај може бити сасвим близу,
Ту, у суседној соби,Ако ли пријатељ у њој чекаРеч среће или коби. Какве то снаге душа имаТе може да поднесеКад врата шкрипну, када ходСве ближи зачује с...
10 септембар 2015
10
сеп
За сунце које шета по васиони
Сигуран сам као и за тебе
Сунце нашу земљу рађа
Један осмех изнад ноћи
На лицу откривеном успаване жене
Која сања зору
Велика је то тајна задовољства
Чудне борбе тих измаглина
Које нам скривају небо и земљу
Она нас оставља једне другима
Једне другима за свагда
О ти...
06 септембар 2015
Тако мало ми
треба
Сва Твоја страст
И моја младост
С лица избрисана
И ноћ једна
И море то
Па ћеш опет стићи
У Бари
У Бари Бар један дан
Мора и маслина
и мајских пржина
У коферу Косова много
И пепела Хиландара
А воз ко некад хучи
Низ Босну
И Црну Гору
Загрљајима туђим
Бар један дан
Палермо
И кога...
29 август 2015
Не стидим се што сам –
како ви велите –
варварин са Балкана
тла прљавштине и буре.
Чућете сад
и код нас има неке
вама непознате културе.
Ви прво испитујете и сумњате
далеки сте и од рођених синова,
за трпезу своју не посадите
сваког туђина.
Ви можете да пијете
а да сваком не пружите
чаше вина.
А...
28 август 2015
Да су мени очи твоје,звездама бих пркосио,нит' би сунце пожелио, да су мени очи твоје! Да су мени очи твоје, ма с' у њима растопио, ја бих опет срећан био, да су мени очи твоје! Да су мени очи твоје, волео бих нег' све благо, нег' камење сјајно драго! Рај би сами прегорео, у њима бих слатко мрео, да су мени очи тв...
16 август 2015
Ја не знам шта треба да значи
Та тако
тугујем,
О некој
старинској причи
Једнако
умујем.
Ту мирно
протиче Рајна,
Хладно
је, хвата се мрак!
На врху
брега игра
Последњи
сунчев зрак.
А на том брегу се види
Лепоте
девојке стас;
Она сва у
злату блиста,
И златну
чешља влас.
Са
златним чешља је чешљем,
И...
11 август 2015
Normal
0
21
false
false
false
MicrosoftInternetExplorer4
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0cm...
10 август 2015
Ствари које
су прошле, где су оне?
Скривено од нас у даљини сиве.
Све што је било добро, лепо, мило -
Ствари које су прошле да л још живе?
Да ли нам прошлост даје знаке живота
кад из давнине драга слика њена
Сине кадикад у дубокој ноћи
У сну, - у трагу наших успомена?
Можда у свету негде, непозната,
Изван живота...
05 август 2015
Саградили смо кућу на најлепшем месту,
од најтврђе грађе, од самих костију, од руку и ногу, од наше крви, очију. Насред куће посадили смо липу-невесту. У овој кући још има живих, ал' не дишу, ова је кућа за окате, али слепе. Чујемо само ћука, слепих мишева лепет, не дечји жагор, већ само ветар и кишу. Ова је кућа...
28 јул 2015
Дан припада вама.
А ноћ је само наша, наша.
Као сунце, по забаченим кафанама,
Сијају очи, реч и чаша.
Неће нас растурити ниједно доба.
Мрак нас окупља као страх.
Са нама су и песници из гроба:
Као да се смеши, на нас, њихов прах.
Ваше је све. А теби и мени
Припада само мало, мало.
Ми смо у краткој,...
22 јул 2015
Топал сам ћув,
пролећем ти подунем.
Ђурђевска ноћ
над пупољима тако,
пупи ми пупила, мала.
Пламено ми се извијаш у цвет.
По коси ројем ти пале звезде,
ил’ зраку сунца у витице оплела.
Врелини овој
бризгај о бризгај, врела.
То иза сна, знам,
златан прах остане по њој.
И у пољупцу
презреле...
13 јул 2015
Normal
0
21
false
false
false
MicrosoftInternetExplorer4
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0cm...
11 јул 2015
11
јул
Још у вријеме
када се почело јављати питање којој од југословенских литература
припадају поједини писци српскохрватског језика, ја сам у више наврата
покушавао да се одупрем сваком упрошћеном разврставању књижевних стваралаца
према националном, републичком или чак покрајинском основу. Чинило ми се да су
писци и...
10 јул 2015
10
јул
Како да објасним окупљеној маси
једну стару мисо што ми на ум паде
и да притом спасим овај живот пасји
— пас му гребо матер и ко ми га даде.
Зна се рашта Новак оде у хајдуке
али шта толико осталих уради
— и они су, ваљда, осјећали муке
кад Јерина Смедерево гради.
Зна се рашта Вито Николић урличе:
"Доље...
06 јул 2015
Одлазим у наручје сене,
Ево ме у њеном подножју
Сам.
Милосрђе је негде више, може тамо остати,
Крепост ствара милостињу од њених груди,
А љупкост се ухватила у мрежу њених веђа.
Она је лепша од кипова на степеништу,
Она је тврђа,
Она је доле с камењем и са сенама.
И ја сам јој се придружио.
Ту јасноћа губи...
27 јун 2015
Шево успомена То твоја крв тече А не моја Шево успомена Стегао сам своју песницу Шево успомена Лепа мртва птицо Није требало да слетиш И зобљеш из моје руке Зрнца заборав...
25 јун 2015
25
јун
Доћи ће и тренут последњи и свети,
Када ћемо једном, мирно чекајући,
Рећи једно другом: већ је време мрети,
Као што се каже: већ је време кући.
У хоризонт празан гледајући тада,
На ивици где се мрак и светлост дели,
Замрзнуће мирно суза задњег јада,
Јада што се никад, никад нисмо срели —
У сунчана...
23 јун 2015
Прошла је крај мене као благ и бон
дах ветра пролећног преко старих рана
да се вечно сећам, и кроз милион
лета у живљењу новом тог дана,
да једнако сањам пламен тих очију
крок малених ногу, таму тихог стана,
да је мисли моје траже целог дана
зурећи у сваки прозор и кочију.
Да л' са цвећем вене крај банкара...
21 јун 2015
Цинички и грубо затворисмо срца
За лепоту земље, и звезда н цвећа,
За интимну радост, за туђ бол што грца,
За љубав и немир будућих пролећа.
Равнодушно, мирно напустисмо оно
Што је нежна душа прошлости нам младе;
Нисмо били тужни, кад погребно звоно
Огласи крај наше младости и наде.
Сурово смо...
10 јун 2015
За мном стоје многи дани и године, Многе ноћи и часови очајања, И тренуци бола, туге, греха, срама И љубави, мржње, наде и кајања. Све то стоји на гомили тренутака У нереду, по прошлости разбацано, Док њу време вуче некуд, некуд носи И односи без отпора и лагано. Немам снаге да се борим са временом Да одбраним, да сачувам,...