Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4 /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm...

Први ветри с цвећа носе Све петељку по петељку, Селице за горске косе, И звезде за црну реку.   А ништа ме не погледа Још једанпут; све нестаје, Све се жудно овде преда Овој смрти која сјаје.   Све су очи засењене Тихог мрења том лепотом; И свака ствар што се крене, Зажуди да умре потом.  ...

Моје су руке нове сенке, побледеле су мирне, ко уморна свирала после теревенке кад их месечина дирне. Оне све сенче драго и нежно, и љубе све што се губи, у небо мутно, бескрајно снежно, у снег што сахрањива, кад љуби. Сенка је њина као паучина танка, што дрхти немоћно, меко. Ја сам на свету свему...

Хтео бих све да кажем као да се растајем са светом: Мрзео сам оца, волео мајку, љубио једну удату жену, Предајем срце зреломе сунцокрету Што у тамној ноћи губи своју сену. Са моје станице скоро ће да крене воз; На овој земљи, одиста има много шарених чуда, Варљивих профета, лажних песника, проданих душа. Ухода...

Било је то у некој земљи сељак на брдовитом Балкану, умрла је мученичком смрћу чета ђака у једном дану. Исте су године сви били рођени, исто су им текли школски дани, на исте свечаности заједно су вођени, од истих болести сви пелцовани и сви умрли у истом дану. Било је то у некој земљи сељака на брдовитом...

Реци ми нешто што је шума Реци ми нешто што је море Ко зна шта је то што треба рећи Бос и горак потуцаш се од речи до речи Ватра горча од дима Под челом ти гори Она ће ти прибавити многе почасти Ако не сагориш пре времена Али ако будеш хтео Да учиниш стварним туђе речи Да похвалиш туђе срце Онда ћеш...

Наишла је сенка. Титра, нема мира У пламену свеће. И у бекство нагла С побледеле усне, с листа од папира, Кроз прозорски отвор бео као магла. Онда кад је песник – вероватност само И досетка бледа огња који вене, Како да не крикнем мучној сцени тамо: “То је час убиства! Неко тражи мене!” Онда кад из врата замирише сена, Пјана...

Ноћ без неба, ноћ јесења; а кроз таму Иде, мили сумаглица, влага хладна, Земља мокра и црни се кô страст гладна. Где-где само суве сенке голих грана Кô костури од живота, мртвих дана. Свуда земља; видик пао. Влажна тама По звуцима, преко мира, лежи, спава. И тишина у долини заборава Мирно труне. Нигде ничег што...

То је глупост Каже памет То је што јесте Каже љубав То је несрећа Каже прорачунатост То је само бол Каже страх То је безбрижност Каже разборитост То је што јесте Каже љубав То је смешно Каже понос То је лакомисленост Каже опрезност То је немогуће Каже искуство То је што јесте Каже љубав&nbs...

О, знај, мој је дух увијек поред тебе  И, можда, кô лахор некад ти се јави  И твоје меке омилује власи –  Па са погледом очију ти плави Умире негдје на широком мору И, као галеб усред вала пада... Док грдно сунце на рубу небеса Вјечности своју букти жртву тада... О, да ли мислиш, можда у том...

Сним, хај! као пуно грожђе да зрим По добром чврстом чокоћу. Гле, бдим, Зрим као тешко грожђе ноћу, Хај! Хај! Па тешку бербу чекам. И хоћу за ноћима зелену зору, Па потом за брдима гору, И опет за ноћима виноградску зору Сним. И тако увек даље. Жудње ми чуче обалама ко вредне праље, Кад се из села небу диже...