Спустивши главу на моје груди,  Плакала ти си, невино чедо, А твоје нежне и бујне власи, Скриваху лице туробно, бледо. И ја сам плак'о, гледећи тебе, И бујни поток суза је тек'о, Али сам ипак пресрећан био, Јер љубав сам за љубав стек'о....

Певај, певај! На клетој гитари Прсти твоји играју и круже. Загрцнух се у диму и јари, Мој последњи и једини друже. Нек ти очи на гривну не слећу, Нит на свилу што блиста бескрајно. Тражио сам у тој жени срећу, А пропаст сам нашао случајно. Нисам знао да љубав дубока - Зараза је, да је куга… стрела. Пришла је и заклопљена...

Да ли сам свуда где су ми трагови, Ко зна с чим сам се спајао, А нисам ни такао? Можда сам боравио и у свом животу, Можда постоје извесни знаци, Али као да је неко стран. Али ипак уз мене се може, мада је необично. Са мном је опасно ићи, ја се никад не умарам. Ваљда сам једини сведок који сумња у себе Све...

Са распуштеном косом, под венцем од љубичица, Спустивши блеђану главу на звучну, сребрну лиру, Ја видим небеску слику. Са покиданих жица Последњи акорд звони. Божанска нека туга светли се са њеног лица И она сузе рони. Анђео то је туге. По дубравама тавним Њезина чудна песма болно и слатко јечи; У њојзи очајник тражи...

И после ручка тако много јела И пића стоји на столу. Кроз стакла Прозорска, јесен, увела и бела, Срца се наших, изгледа, дотакла... Па ипак нисмо ми ни за шта криви, Господо. Јесу протекла пролећа Немирна, лепа; али нека живи Суморна мис'о и нашег столећа! Замагљен поглед, блед облак на челу Наших дама,...

Тај сјај заласка, та рана јесен, Те страсне боје нашег бола И тихи лист што мрући бљесне Како да слави сопствени пораз. Тај чудновати мир небеса, Та дубока и умна плавет - није ли, можда све то пјесма коју би требало знати напамет.  ...

Normal 0 21 false false false /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt; ...