док сам ја у исто време сањао свога оца
покој му души.
Твоме оцу живот, а моме оцу смрт
ти почињеш,
а ја желим отићи.
Ја сам далеко од осећаја и дубоког утиска
попут даљине дрвеног угљена од шуме,
која је некада био.
И теби ће време постати танка нит
а слатко тик
удаљиће се од так.
Игра почиње: не гледај са прозора,
а добија онај
ко се последњи сећа.
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!