Твој ход у прегибу светла ти одела Личи ми на ону хладну игру змија, Кад се мирно крећу под штапом мађија И подижу главу из сплета свог тела. Ко таласи мора голубије боје, Ко немилосрдни вали жута песка – А одозго небо без сјаја и блеска – Тако расте и сјај те хладноће твоје. Никада очију тих – ледна открића...

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4 Мој ме успавани дечак сањао у сну, док сам ја у исто време сањао свога оца покој му души. Твоме оцу живот, а моме оцу смрт ти почињеш, а ја желим отићи. Ја сам далеко од осећаја и дубоког утиска попут даљине...

O, пустили смо свуда душе и, ето, враћа се само страст невесела. Одосмо по ћилимовима драгих тела у небеса, што нас изменише. У благе жалости пређе занос луди, у тишине јутарњих облака, разочарано тело, витко од жуди. И ужас лица, страсних, давно покрила је магла, као месечев лик, што се јавља у надземаљској...

Тихо, спуштала се летња ноћ На Цер, на ту горду планину. Чак и дивља звер губила је смер Због чудног страха - Да ће сметат четама што крећу се без даха. Дрини, Сави, свуда где је плач, Тамо хита бритак, српски мач, Само лаки бат Нико никог зват те ноћи неће Док се војска пропланцима и брдима креће. Сред тог мрака Преко...

Чујем војску, што на копно насрне, И топот коња кроз воду, с пеном око колена, Осорни иза њих стоје, одевени у оклопе црне, Возачи презирући узде, уз звиждук бичева. Они узвикују у ноћи своје ратне покличе Ја јецам у сну слушајући смех им обесан. Мрак мојих снова кô пламени бљесак распориће, Кујући по срцу моме...

Јесте ли ми род, сирочићи мали? Ил’ су и вас, можда, јади отровали? Или вас је, слабе, прогонио свет — Па дођосте само да, кад људе знамо, Да се и ми мало боље упознамо, У двопеву тужном певајући сет?... Ми смо мале, Ал’ смо знале Да нас неће Нико хтети, Нико смети Тако волети, Као ти — Ћију...

1. Гледам у жути зид тај покрај мене; Мој жути зид ту је непрестано. Сунце на њега ту не пада рано, Већ тек у сутон од блиставе пене. Тада се мој зид дивно зарумени, Од растурене ватре сунца палог... Из мога зида непомичног, тешког; Ненадана радост засветлуца мени. Не марим тада за ту светлост, живу, Само...