Ћути сад муза; са стидом на свом девичанском лицу, она стоји пред тобом, да суд саслуша над њом, суд који цени, ал’ га се не боји. Добром би да се свиди, само том ко истину од лажног сјаја двоји, Ком за лепоту бије срце врело, тај само сме да њој овенча чело. Песме ми биће само дотле ту док буде једне душе да их...

На трошној клупи, близу старог зида, Где бурјан расте; и предео пуст Пред мутним оком губи се из вида, Сањиви бршљан никао је густ. Било је вече. По небеском вису Кандила бледа сипала су зрак, И будни попац певао је близу, Кроз тихо вече и дубоки мрак. О, бајне ноћи! мислио сам тада, И опет мени беше пусто све...

На живоме песку Неме раскрснице У недоумици На свакој раскрсници Радознао поглед У станац камен претворен Пустиња румена Али све што у њу доспе Смислом пропупи Надом процвета Пролеће изузетно Или благодатна опсена...

Кроз ноћ и влагу дивље се гуске селе југу и болно кричу. Осећам жељу да мутну неку напишем причу: како односе оне собом на крила своја бела два из душе моје драго нешто, а не знам куда, и не знам шта....

О, глупо срце, не туци! Све нас је варала срећа, Тек просјак се коби сећа... О, глупо срце, не туци! Месеца жуте шаре Крошњама кестена теку. Лали скривам у шалваре Главу под копрену меку. О, глупо срце, не туци! Некад смо права деца, И плач и смех одједном: Док некo вечито јеца, Радост је суђена једном. ...

Ја нисам бог. Само је он моћан толико да прашта, само о њему не говори нико да је слаб кад опрости и да је кривцу саучесник, да је бабун кад помилује бабуна, само кад он подиже свргнуте и мртве васкрсава, клеветници ћуте, не кажу да је занесењак или песник. Нисам ни властелин ни себар који се свети, који...

Жарка зимска магла сјаји -Крв на небу - све до руба.Идем тамо где се гајиТајноделотворна љубав. Ти си - у сну. Кад те сретам,Ја не грлим тебе, памти,Ја сам - царица планета,Не за тебе - зрак мој пламти. Преварен си непознатим:Јер због светих снова никадБестелесни неће датиДа им проникнеш до лика. Удуби...

Дошла си... тако дође облак лак на ноћно небо тамо: путник тек ход успорио је млак, око за трен задивило се само, већ огрну га црним велом мрак. Дошла си... тако дође пјесма дјева до тихих шума из даљине: и путник стане ... опет тихо ... врева та још кроз густиш зачуђени плине, у шуму лишћа нестане тог пјева. Дошла...

Благосиљам тебе сада О, љубави вјечно млада! Ти си милост богом дана У данима људских рана, – Благосиљам тебе сада! Ти кô модро, плаво море На своме нас њихаш крилу, Сваке ноћи, сваке зоре, Пружајућ нам срећу милу: Слатки занос, златне снове, Васкрс нада, жеље нове. И све друго, пуно сјаја Што нам душу с небом спаја!...