Силни оклопници, без мане и страха,
Хладни ко ваш оклоп и погледа мрка,
Ви јурнусте тада у облаку праха,
И настаде тресак и крвава трка.
Заљуљано царство сурвало се с вама...
Кад олуја прође врх Косова равна,
Косово постаде непрегледна јама,
Костурница страшна и поразом славна.
Косовски јунаци заслуга је ваша
Што...
28 јун 2014
27 јун 2014
Је ли ово наш свет или нијe
Крагуј нам пламени с лица пада
Вепар дивни срце напушта
Ноктима се хватамо за последњи дах
За шта да се ухватимо
Ни облак да нам пружи руку
Ни камен да подметне раме
Ни време у помоћ да притекне
Ко још смрти зубе броји
Нико црна преостала крви
Уједи страву за срце
Уједи...
22 јун 2014
Она има руке од траве.
Она има глас од ветра и жита.
Она има око од кише.
Зашто сам измислио да се не вратим?
Она има груди од руже.
Она има колено од белутка.
Она има кук од снега и рибе.
Зашто сам измислио да се не вратим?
Она има смех од лишћа.
Она има ход од воде и песка.
Она има кожу од протегнутог лабуда.
Зашто...
13 јун 2014
Normal
0
21
false
false
false
MicrosoftInternetExplorer4
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0cm...
07 јун 2014
07
јун
Сањам те... Сањам крај далеки
У миру и самоћи,
Спокојно пада сутон меки
Питоме летње ноћи.
Тишина нема, тиха, сетна
У бескрај дугих равни,
Далеко докле поља цветна
Повија венац тавни.
Држим ти руку белу, меку,
Благо се смешиш на ме,
У миру и спокојству теку
Часови среће саме.
Очице влажне твоје...
04 јун 2014
плакао сам
нисам знао смејао сам се нисам знао стих по стих сам изговорио рекли су ми да је то најбоља песма коју су у животу чули песму нису могли да објасне доживели су је као лепоту кад сам изашао из луднице почео сам да трагам за њом нисам је нашао непознато је непознато у непознатом наслућена је и ја више не...
01 јун 2014
Недалеко од пута, под дубом,
Под зракама што су као жар,
У грмљу, зарасломе грубом,
Спи инвалид сед, просјак стар.
Клонувши од дугог пута, леже
Да одахне под међом, у сат
Кад сморене ноге сунце жеже,
Обнажене груди му и врат.
Видно, посве свлада га беда,
Јасно, нигде уточишта наћ',
Нареди му удес беспоштедан
Под...
