Нас простор дијели ужасан и дуги! ... Ти гдје си сада? На сјеверу тамо? ... У фјордовима? У руским степама? Док ја, сред жеге грдног љета амо, У царству југа, крај мора и палма, О теби сањам, тебе љубећ само! ... Срце је моје бијесно и лудо, Оно је чедо овог топлог југа; У силној страсти оно трује себе, – Оно...

У по бурне црне ноћи, a 139="" height="200ttp:https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiZ7pBA_qd6vtAUz2C3BaccKdeydKgQjUJF-5rrusXRPuaY0hi47vYYtgB-02VpLkeO29qRPLHPPQlRjfZgXnrv6XFsp894p1-vRiF7BLsONe798ScNFYnmCHR6T8PSYlK2jCy13zEkKSU/s1600/j%252Cj.zmaj.jpg" href="https://www.blogger.com/null" style="clear:...

Пчела са цветним прахом на крилима Тражи је до подне. Тад јулско сунце заборави да зађе, Река заборави ушће, Кад купачица на обалу дође. И, гле, као што јужне птице Око усамљеног дрвета круже, Као што лептири досађују светиљкама, Тако се рибе са њом друже. Преко своје сенке прелазим на другу обалу. Река постаје...

Чуј како је ноћас шум цветова речит, Збори нам о Новом с пуно сласти мамне, Препун неситости, препун чежње пламне. Из свакога цвета хоћу по кап једну. Кидајмо их! Али низ је њихов вечит. Ређају се боје пресветле, претамне И игре мириса слатке и помамне Кидајмо их пре но издахнути хтедну. Но све их је више,...

Уживајте: све пролази! Нит је воли, нити ружи: судба нас по истој стази води срећи или тузи. Исти су јој јаки, слаби: ти, што срећан живот живиш, још у лету срећу граби тренуцима променљивим. Не ропћите: све пролази! И ка срећи и слободи одједном, по истој стази, несрећа нас јака води. И весељу, ко и...

Види: помешах све странице Кад ти у оку бехар сину. Велико крило снежне птице На ум ми вејавицу рину. Чудан је био говор маске! Разумеш ли га? - Можда... Ко зна! Ти знаш да су из књига - скаске, А да је живот - само проза. Ал су за мене неразлучни Од тебе - ноћ и речне тмине, И колутови дима лучни, И пламенови живе...

Давно у планини нисам била рано. Расплети се, стазо!Кваси ноге, росо!Право у чело, ти копље сунчано, удри ме! Зашто бијеш тако косо?Одох да нађем самоћи извориште. Никога нећу са собом повести, у шуму као у смрт сама одох. Изиђи преда ме, тишино у чести! Укажи ми се, никад невиђена, понорнице водо!Украј извора где...

Све што се данима и ноћима у ме уткива и слаже, Што кошавом струји кроз крвоток и поре, Не би могло ни онда да се искаже, Таман да сву душу изнесем изнад горе, На сушење... И тад би неко врење, Можда ветрова или светлости, Прострујало мноме као жуборење И језиво би, огољене, на земљи зашкрипале моје...