Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4 /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm...

Ти цвијете мој тајанствени, ти ружо чудесна, тебе тражих ја, мимо тебе прођох и погледах на те, душа трепну сва. Срце моје је тад наслутило твоју тајну моћ, срце моје је тад оћутило да се ведри ноћ. Моја душа сва цвасти стала је пуна дивног блага, у све биће ми чежња пала је за тобом, ти драга, ти цвијете...

Некада сам и вас на колену цупкô И доносио вам слатке шећерлеме, И љубио дуго ваше плаво тјеме, И чело, и лице невино и љупко. Но дани су прошли кô ријека нагла, Кô тренутни снови, као пусте варке: Сад на вашем лицу сјај младости жарке, А на моме јесен и туробна магла. Ја знам: ваше срце сада ватром гори, Моје хладна...

Кад ти четрдесет зима сколи челоИ нагрди ровом поље што је сјало,Привлачна ти младост - гордо рухо бело -Биће један дроњак који вреди мало.И упитан тада: Шта је са лепотом,Куд се твојих младих дана благо деде?"У усахлом оку", ако додаш потомТо ће бити стид и речи што не вреде.Из лепоте твоје изданак да вири -Тад би...

Пролистај, моја јабуко, дошло је сунце на врата. Потајно расте поток и вјетар шуми из даљине. Топло цвркуће подне, дани су крцати злата, размакни болне завјесе да гледам у модрине. Оживи шаптом плода, тиха дружице моја, промијенит ћу се с тобом за твоје очи, зденче! Да ми је камен узглавље, а срце пехар боја,...

Нестало, наједном, зиме даха злога, Пролистале гране сваког младог шиба; Цвет осуо круне новог, белог глога, Ветрић свежу траву милује и гиба. Пролеће, пуно боја, пуно сјаја, Осмејака, нада, чезнућа и снóва, Дошло за добом сплина, уздисаја, С тицама, преко мора и брегóва. Варљиви свет старих илузија плави...

Зима је повукла хртове На своја јужна ловишта; Излазе боје из скровишта И насељавају вртове У иrpи древне мимикрије, Кад свака боја је зелена, Јер све је пупољак; жељена Свечаност ока се прикрије У слутњу, у ишчекивање: Ружама плануће живице Кад април се преко ивице Излије; какво преливање Ветра у...

Кад склопим очи — и то једном биће — Нестаће свести где су моје биле Идеје, мисли; и покров од свиле, Поклопац, земља тело моје скриће. Видети нећу зору када свиће, Молитву, сузе оних који цвиле, Ни влагу, црве што по мени миле, У облик иду час дубље, час плиће. Све ми се чини да пре него вео На мисли, снове и...

Предвидео сам у својим записима да ће те затећи на Делу ко којота да ће ти вршљати по јетри и мислима и свашта правити од твог живота Говорио сам не једном својим ученицима да ће ти по трулим муњама пронаћи лог и да ћеш их дочекати радосним крицима ко међ губавцима што дочекан је бог Говорио сам и јавно речима...

Никад више, мило моје, никад више! Никад више оног лета, нема зашто цвет да цвета. Умрле су очи твоје, никад више, готово је! Плакати нећу ја, мило моје! Око је празно и слепо. Сад јесте, зло је, све свршено је, а било нам је, било нам је лепо! Све је прошло, мило моје, све је прошло! Ничег нема, све се гаси, нестали...

Све док је твог благог ока и усана твојих сласт, небо је моје плаво, а живот вечно млад. Сваки куцај срца твога ја разумем знај. Чиста је оно суза што у оку твоме сја. За твог лика рајски плам живот ћу радо теби да дам...

Кад је вече, над ресторанима Врео је ваздух глув и плах. И повицима, тим пијанима, Влада пролетњи, трули дах. Далеко, где је прах уличарски, Над досадама вила свих - Једва се злати перец пекарски И чује деце плач тај тих. И свако вече, у осамама, Забацујући цилиндер – По јендецима шеће с дамама Већ...

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4 Кроз памет моју непрестано лута и у сећање враћа ми се често хаљина она, и време, и место где госпу своју видех првог пута. Ти знаш, љубави, какав чар је кити, јер ти си увек уз њу боравила; колико беше...