Полако над градом дажди                                    (Артур Рембо) У мени све јаче плаче док над градом киша лије, каква се то чама стаче до срца што горко...

Нада мноме лисни дрва своди, дугачко им се већ отеже сена; Надо моја, ваљда ниси пена, Која чезне, теке што се роди.  Десно, лево мене нога води, Куда иђа јуче прељувена; Сунца јарког веће зрака блена За горицу чарну доле оди. Чу ли, чу ли, штано онде шушну? Лагана л' је онде миле нога, Дано...

Зар не, о љубави, да ноћ споро тече,Кад, док лежиш сама, сан бежи од жена,Кад свакога сата споља звона јече,Кад часовник броји дрхтај сваког трена? Док будна сањариш под теретом тмине,Самоћа ти не да лек што умор брише:Ни сан, да ти с њиме ноћ што брже мине,Ни љубав, да са њом сан не желиш виш...

Јецају и струје месечеви зраци;Ко сребрна харфа месечина свира;Пливају и тону маглени облаци,Ко акорди пуни кроз царство етира.Трепте тихе воде, и с чежњом дубинаУпијају у се звукове што жедне,Дршћући ко круне воденога крина,Под дојмом блаженства мистерије једне.Расклапљу се у сну очаране шкољке;Издишу површјем, ко...

Куда лепи тамничару Са тим кључем попрсканим крвљу Идем да ослободим ону коју волим Ако још има времена А њу сам затворио И нежно и свирепо На најскровитијем месту својих жеља На најдубљем месту својим немира У лажи будућности У глупости заклињања Хоћу да је ослободим Јер хоћу да је слободна По цену и да ме заборави По...

Гола си тако једноставна ко једна од твојих руку, глатка, земаљска, малена, обла и прозрачна, имаш црте месеца, путеве јабуке, гола си тако танка као голо жито. Гола си тако модра као ноћ на Куби, на коси имаш звезде и биљке повијуше, гола си тако жута и неизмерна као лето у некој златној цркви. Гола...

Прави и велики летачи, ти који су нам узор и којима највише верујемо, морају на време да се повуку с неба, јер забленути у лепоту свога лета сметају онима који долазе. Мртво дрвеће је угаљ. Мртав угаљ је ватра. Мртва ватра је пепео из ког ниче корење новог дрвећа. Зато се прави и истински летачи на...

1. Свашта умем, стварно умем, само себе не разумем. Ја чувао, људи, овце тамо негде на крај света. Мојој деци кајмак смета. Лук им смета. Све им смета. Ја до школе пешачио и по киши и по снегу. Моје кћери ко кнегиње, ко да се у свили легу. Ко да лебде. Као да се у сновима само крећу: стално траже, троше, носе... Све...

Пролазност У ноћи зли су вјетрови, у ноћи, кад молитве гасну, тад страхом зелених језера испуни душу ми страсну мисô. – Тако се јавља она, злокобна стара у ноћ касну и кроз њу сваки тужно види: смрт своју бијелу и безгласну. Трагедије У ноћи је граду с бедема жалобна труба затрубила, у ноћи су гријеси пјевали,...

Многи од керова који ноћас хрчу по тротоарима несумњиво сањају твоје кости и ја се добро сећам твојих костију у месу, а најбоље у оној зеленој хаљини и смеђим ципелама с високом петом вечито си псовала кад попијеш, коса ти је опадала а ти си хтела да експлодираш од онога што те је мучило: трулих сећања на трулу прошлост, од...

2 Сопствен сам затвор. А све око менесјај је, слобода, тако лако све је:ил све је сенка? Под стаблима грејесунце пољупце, птице кликћу, пловеветрови који свирају по свом;пчеле у меду себи граде дом;звук и ћутање музику обновешто није чута пре такве промене.Тамо посаду весеља тог примам,смешим се, но и уздишем, у чуду:што...

Самоћа је попут кише. У вечери из мора се диже, из равница пустих и далеких стиже, иде у небо где је увек има. И тек са неба пада по градовима. Пада пре него светлост је изашла, кад улице се окрећу спрам зоре, и кад се тела што нису ништа нашла, разочарано деле пуна море, и кад људи што од мржње горе у постељи једној...

на углу девојка погнуте главе не од стида уморна је од свлачења јефтино је продала своју ноћ клати се проститутка скреће улицом са огрлицом наврату и намером да кући стигне пре зоре тешко је душама које су у блату свануло је ноћ и даље ме прати не могу да се ослободим двадесет година траје ноћ ко зна можда је...