Четири сата.Тешки као удар.“Цару – царево, богу – божје!”А некокао јакуда би, куда?И шта се мени дати може?Када би биомалецанкао Велики океан –чучнуо бих на таласе,уз плиму кокетовао с луном ко с женом.Гдје наћи драгукоја би била као ја?Такву не би држало небо малено!О, када бих просјак биокао милијардер!Паре? Шта ће...

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4 /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm...

О, зашто ниси ти та жена права, Утока мисли, сазнања и жуди, Жена што луди и мрви и суди, Којој се прашта све и све се даје? И ти си мирис у ком беда спава Златни сан, из ког, вај, ипак се буди У атмосферу олуја и студи, Где зимске звезде прах таштине таје! И место мира нов пут ми предстоји, Да лажем себе у ком новом...

Погледао, додао ми лепоте, а ја је примила као своју Срећна, прогутах звезду. Допустих да будем измишљена по слици и прилици одраза у његовим очима. Играм, играм уз лепет изненадних крила. Сто је сто, вино је вино у чаши која је чаша и стоји стојећи на столу. А ја сам привидна, привидна до невероватности, привидна...

Miloš Crnjanski 11.9999 Kад ћутке седаш до ногу мојих и гледаш, јесење путеве суморне, а уста ти побледе мало крива од бола, ја осетим да си жива. Мртва си ми гола. Кожа ме твоја пуна танких жила сети како сред развалина попрсканих мушком крвљу већ хиљаде година змије пузе на жене мраморне. Дојке са пупом...

Заблуда, грех и глупост и тврдичење плове по духовима нашим и тела киње, крмимо милу грижу савести као свиње, ко просјаци што своје буве и ваши тове. Тврдоглава у греху, душа нам млако жали; наплаћујемо скупо кад било шта признамо, и опет блатним путем весело корачамо ко да смо сваку мрљу јевтином сузом спрали....

Jа видим, ти си најлепше јединство Свих мојих снова од њиног постања; На лицу твоме још сија детињство, У очима један сетан зрак сазнања. Свих погледа ти си једна светла жижа, Свих жеља мета варљива и сјајна; Ипак, ниси једном но другоме ближа,  И остајеш чиста и тиха, ко тајна. Поред људских срца ти пролазиш...

Код њих чија љубав наранџа је сува Што без рујног нектра древни мирис да, Тражих Бескрај који човеку грех чува, А нађох тек Бездан душманина сна. Бескрај – сан поносни што свом снагом љуља Крошње и сва срца слично песку фином! Бездан – пун отровних шибљика, где куља Смрадни ток белила измешаног с вином! О ти заљубљена,...

Пловиш кроз мој живот кô сан једне страсти која нема бића: отишла је барка из далеког царства сва од сунца жарка; весла јој и једра уморна од сласти пала. А моја је душа као море, љутка се и гиба по њој златна љуска: ко кишом црвених ружа вода пљуска, од кикота твога; запаљени горе ...

Између сада и сада, Између ти си и ја сам, Реч је мост. Улазиш у саму себе Улазећи у реч: Као прстен Затвара се свет. С једне на другу обалу Увек се извија једно тело, Дуга.Певаћу за њеним обронцима,Спаваћу под њеним луковима. -извор- ...

5 Да ли осећаш ово убрзање: То простори се сабиру у нама Ко мед у саће; даљине се тање Као фолија: иза ње је тама И врв од звезда незнаних, постање Несагледаног, црно усијање — А с ове стране стањене фолије Позно пролеће. И магнолије. 6 У дисање си моје упевана Ко молитва у обред. Тобом дишем. У рукопису...

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4 Немоћне груди хватала ми језа, А кораци беху лепршави. С леве руке рукавицу од беза На десну у журби ја стави'   И чинило се, много је корака, А знала сам – само их је три! Међу јаворјем јесен као рака Његове...