Човечији живот, како Сократ збори,
кад пословност мучна њиме овлада,
поток је што се разлива и пада
док се с олујом бесном мутан бори.
А живот оног што мир себи створи
сличан је благом извору из хлада
који гргољав, тих и препун склада
кроз шарено цвеће свукуда жубори.
О, какво ли је богатство и срећа
за оног који...
27 децембар 2014
15 децембар 2014
Ја сам газио
у крви до колена,
и немам више снова.
Сестра ми се продала
и мајци су ми посекли седе косе.
И ја у овом мутном мору блуда и кала
не тражим плена;
ох, ја сам жељан зрака! И млека!
И беле јутарње росе!
Ја сам се смејао у крви до колена,
и нисам питао: зашто?
Брата сам звао душманом клетим.
И кликтао сам...
11 децембар 2014
Већ нема ништа у мени што може још да гине.
Тражећи некога другог, изгубио сам себе сама,
па су ми руке празне кô зраци месечине,
а нежност ми је море са пустим обалама.
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
...
09 децембар 2014
Поглéдô сам у небо,
у месец, звездице,
у прозор и у тебе
однета невице;
млад месец метô венац,
кô млада невеста,
млад месец тебе гледи
па венац намешта.
Месече, што се лудиш?
месече, што си слеп?
Тај венац би тек био
на мојој дики леп. —
На месец сам ти пружô,
а ти си ћутала,
ох, душо моја, душо,
јеси...
08 децембар 2014
l У нехату и немару дани иду и пролазе, И лагано све се губи, изумире и пропада, И никаквих немам жеља, да ми приђу, да долазе; По сумраку сањарија пустош спава, мир свуд влада. Покидани, растурени сви листови из живота: Бесно их је разбацао по прошлости ветар мука; Још ја стојим, кржљав израз свих болова и страхота....
27 новембар 2014
Normal
0
21
false
false
false
MicrosoftInternetExplorer4
У једно сигурно
лето
Топло као кап
плача
Ходаћеш туђ низ
све то
Заклоњен зидом
шетача.
И глув већ за реч
што лупа
У слух о тешка
врата
Проћи ћеш кроз
ред клупа
До места где се
мрак хвата.
Пуст као...
26 новембар 2014
Признајем, тешко је добар песник бити,
и у своје срце заривати канџе.
— Ал', много је теже због девојке пити,
и љуштити срце
попут поморанџе.
Не, није то ни рана душе,
то је са леве стране срушен
цео грудни кош!
— И више још!
У ребрима поломљеним к'о катарке
дува
бура.
— Била...
25 новембар 2014
Порекло меланхолије
старије је од нас,
јер од како има залазака
и ветрова новембарских,
вероватно од тада има
и меланхолије.
Свака је свадба недељом
туга коју не виде окићени.
Сутра тек девојка од
јуче,
са прозора на који није
навикла, гледа свет.
Ма како да га воли, његов
долазак је корак туђинца!
И...
22 новембар 2014
У полутами цркве, тамо,
Жижак на иконе сјај точи.
Жива ће ноћ да вирне само
У твоје незаспале очи.
У речима о уму неба
Дах земље осећа се свуд.
Тамо, под сводом – сумрак вреба,
Ту – клупе камене још студ.
Случајног сусрета врелина
С кубета дахну једва чујно
На снени сјај из стеарина[1],
На иконе, на цвеће рујно.
И...
20 новембар 2014
20
нов
Пре но што ће је
скрити
Небеске дубине,
сјајни облаци,
Као последњи
поздрав земљи
Она свој вео
девичански баци...
Четири ветра
дохватише
Свилено ткање
беље од снега—
Сваки је за се
хтео
Драгоцени њен
вео—
И, бијући се,
поцепаше га
У кончиће и
влакна,
Па у бурноме лету
Расуше га по
свету.
И сад, у благе
јесење...
18 новембар 2014
Normal
0
21
false
false
false
MicrosoftInternetExplorer4
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0cm...
15 новембар 2014
15
нов
Као златне токе крвљу покапане
Доле пада сунце за гору, за гране.
И све немо ћути, не миче се ништа,
Та најбољи витез паде са бојишта!
У срцу се живот застрашеном таји,
Само ветар хуји... То су уздисаји...
А славуји тихо уз песмицу жале,
Не би ли им хладне стене заплакале.
Немо поток бежи...
14 новембар 2014
14
нов
На талогу година лежиш
Дуже од свог
сна
Дуже од јаве
свеколике
Дуња жута
У прозору
што свој сјај стере
Одсјај
Оца оца оца
И
Матере матере
Жишке кликера
твојих
Кликера лице
За руку док
те воде
Болести
сутрашњице
Њихове верне
клице
Последњи
повој песме
Залогај тај
што нас прти
У врву немилице
Залогај...
10 новембар 2014
I На мирном црном валу где звезде сањају Бела Офелија попут великог крина Лелуја веловима који урањају... Одјек хајке стиже из шума, из даљина. Већ вековима Тужна Офелија тако Плови, сабласт бела, реком што црна тече. Већ вековима кротка лудост њена лако Ромори своју романсу у лахор, у вече. Ветар велове вије,...
09 новембар 2014
Опада лишће, као да из
даљина,
пада уз опор и одречан
лет,
као да сред небеских
тмина
вене далеке баште сплет.
И тешка Земља ноћу
пада из роја звезда у
самоћу.
Сви ми падамо.
Пада рука, у сваком од
нас – пад
живи неизбежно.
Па ипак, неко бесконачно
нежно
падању овом даје смер
и...
08 новембар 2014
Шта шуме јасике беле, пречисте горске деве, сребрне кад им стреле јутарње сунце хитне, и зраком кликну шеве? Хладне кад капље, кад ситне, низ тела им се слију, зеленим пропланком магле кад млечно коло вију? Зашто су главе нагле, и косе смешале благе, и дршћу наге? Од зиме се не јеже, страх срца им не стеже, јер на...
06 новембар 2014
Е, године,
колико вас је прошло од тада,
када је она млада
водила љубав са мном?
— Године на хоризонту тамном,
и осветљеном — симултано, —
гледане
с васионског брода!
— Године, када су моје мисли
биле каблови далековода,
којима је пролазила Слобода
нашега века;
— године када...
05 новембар 2014
Normal
0
21
false
false
false
MicrosoftInternetExplorer4
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0cm...
29 октобар 2014
Normal
0
21
false
false
false
MicrosoftInternetExplorer4
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0cm...
28 октобар 2014
Први ветри с цвећа носе
Све петељку по петељку,
Селице за горске косе,
И звезде за црну реку.
А ништа ме не погледа
Још једанпут; све нестаје,
Све се жудно овде преда
Овој смрти која сјаје.
Све су очи засењене
Тихог мрења том лепотом;
И свака ствар што се крене,
Зажуди да умре потом.
...
24 октобар 2014
Моје су руке нове сенке,
побледеле су мирне,
ко уморна свирала после теревенке
кад их месечина дирне.
Оне све сенче драго и нежно,
и љубе све што се губи,
у небо мутно, бескрајно снежно,
у снег што сахрањива, кад љуби.
Сенка је њина као паучина танка,
што дрхти немоћно, меко.
Ја сам на свету свему...
23 октобар 2014
23
окт
Хтео бих све
да кажем као да се растајем са светом:
Мрзео сам оца, волео мајку, љубио једну удату жену,
Предајем срце зреломе сунцокрету
Што у тамној ноћи губи своју сену.
Са моје станице
скоро ће да крене воз;
На овој земљи, одиста има много шарених чуда,
Варљивих профета, лажних песника, проданих душа.
Ухода...
21 октобар 2014
Било је то у некој земљи сељак
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.
Исте су године
сви били рођени,
исто су им текли школски дани,
на исте свечаности
заједно су вођени,
од истих болести сви пелцовани
и сви умрли у истом дану.
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом...
19 октобар 2014
Реци ми нешто што је шума
Реци ми нешто што је море
Ко зна шта је то што треба рећи
Бос и горак потуцаш се од речи до речи
Ватра горча од дима
Под челом ти гори
Она ће ти прибавити многе почасти
Ако не сагориш пре времена
Али ако будеш хтео
Да учиниш стварним туђе речи
Да похвалиш туђе срце
Онда ћеш...
18 октобар 2014
Наишла је
сенка. Титра, нема мира
У пламену свеће. И у бекство нагла
С побледеле усне, с листа од папира,
Кроз прозорски отвор бео као магла.
Онда кад је песник – вероватност само
И досетка бледа огња који вене,
Како да не крикнем мучној сцени тамо:
“То је час убиства! Неко тражи мене!”
Онда кад из врата замирише сена,
Пјана...
17 октобар 2014
Ноћ без неба, ноћ јесења; а кроз таму Иде, мили сумаглица, влага хладна, Земља мокра и црни се кô страст гладна. Где-где само суве сенке голих грана Кô костури од живота, мртвих дана. Свуда земља; видик пао. Влажна тама По звуцима, преко мира, лежи, спава. И тишина у долини заборава Мирно труне. Нигде ничег што...
14 октобар 2014
14
окт
То је глупост
Каже памет
То је што јесте
Каже љубав
То је несрећа
Каже прорачунатост
То је само бол
Каже страх
То је безбрижност
Каже разборитост
То је што јесте
Каже љубав
То је смешно
Каже понос
То је лакомисленост
Каже опрезност
То је немогуће
Каже искуство
То је што јесте
Каже љубав&nbs...
12 октобар 2014
12
окт
О, знај, мој је дух увијек поред тебе
И, можда, кô лахор
некад ти се јави
И твоје меке омилује власи –
Па са погледом очију ти плави
Умире негдје на широком мору
И, као галеб усред вала пада...
Док грдно сунце на рубу небеса
Вјечности своју букти жртву тада...
О, да ли мислиш, можда у том...
04 октобар 2014
04
окт
Сним, хај! као пуно грожђе
да зрим
По добром чврстом
чокоћу.
Гле, бдим,
Зрим као тешко грожђе
ноћу,
Хај! Хај! Па тешку
бербу чекам.
И хоћу за ноћима
зелену зору,
Па потом за брдима
гору,
И опет за ноћима
виноградску зору
Сним.
И тако увек даље.
Жудње ми чуче обалама
ко вредне праље,
Кад се из села небу
диже...
30 септембар 2014
30
сеп
Спустивши главу на моје груди,
Плакала ти си, невино чедо, А твоје нежне и бујне власи, Скриваху лице туробно, бледо. И ја сам плак'о, гледећи тебе, И бујни поток суза је тек'о, Али сам ипак пресрећан био, Јер љубав сам за љубав стек'о....
27 септембар 2014
Певај, певај! На клетој гитари Прсти твоји играју и круже. Загрцнух се у диму и јари, Мој последњи и једини друже. Нек ти очи на гривну не слећу, Нит на свилу што блиста бескрајно. Тражио сам у тој жени срећу, А пропаст сам нашао случајно. Нисам знао да љубав дубока - Зараза је, да је куга… стрела. Пришла је и заклопљена...
22 септембар 2014
Да ли сам свуда где су ми трагови,
Ко зна с чим сам се спајао,
А нисам ни такао?
Можда сам боравио и у свом животу,
Можда постоје извесни знаци,
Али као да је неко стран.
Али ипак уз мене се може, мада је необично.
Са мном је опасно ићи, ја се никад не умарам.
Ваљда сам једини сведок који сумња у себе
Све...
19 септембар 2014
Са распуштеном косом, под венцем од
љубичица,
Спустивши блеђану главу на звучну, сребрну
лиру,
Ја видим небеску слику. Са покиданих жица
Последњи акорд звони.
Божанска нека туга светли се са њеног лица
И она сузе рони.
Анђео то је туге. По дубравама тавним
Њезина чудна песма болно и слатко јечи;
У њојзи очајник тражи...
14 септембар 2014
И после ручка тако много јела
И пића стоји на столу. Кроз стакла
Прозорска, јесен, увела и бела,
Срца се наших, изгледа, дотакла...
Па ипак нисмо ми ни за шта криви,
Господо. Јесу протекла пролећа
Немирна, лепа; али нека живи
Суморна мис'о и нашег столећа!
Замагљен поглед, блед облак на челу
Наших дама,...
10 септембар 2014
Тај сјај заласка, та рана јесен,
Те страсне боје нашег бола И тихи лист што мрући бљесне Како да слави сопствени пораз. Тај чудновати мир небеса, Та дубока и умна плавет - није ли, можда све то пјесма коју би требало знати напамет.
...
