18 октобар 2013

Ана Андрејевна Ахматова: НОЋУ



Ваља се небом месец жив као да је
Усред облака лепршавих и меких
А у дворцу суморни сат дуго траје
И торњу глед шаље пун стрела љутих

Свом дому тромо иде жена неверна
Њено је лице строго и замишљено
Одано најчвршћем загрљају сна
И том ватром храбри срце уплашено

Брига ме за њих – рекох у свом немиру
Загушљиво ми је свете, теби зборим
Бежим свом врту да гледам звезде уз лиру
Бар седам дана од људи да се одморим.

1918.

  • С руског превео Анђелко Заблаћански

Нема коментара:

Постави коментар

Све што напишете је слика вашег образа!