Зашто кад ме твоја реч горко заболи И када кроз тебе све у мени плаче, Привлаче ме теби све више и јаче Неки непојамни таласи и тмоли? И када те мрзим, тад мој бол те воли И док моју душу Твоји греси тлаче, Кô очајник с чијег чела сјај се смаче, Желим те тад, кад ме бол због тебе сколи. И ником...

                   Катарини Долак Један заборављени живот између њиве и дечјег змаја, заборављене руке које се нису среле, Катарина. У нашем парку има толико птица и туге кад је вече, да су нам пуна недра цвркута и сањарија. Да су нам пуне очи, нећемо никоме...

Снег пада бешумно, полако, Тонуле ватре у маглини, Удаљен звон је чудан тако У неразумљивој тишини.Две прилике смо занемеле, Ти си сва засута у бело, Пахуље се играле и мреле Над твојим тихим, брижним челом.Људи у магли лелујали И нестајали у сна тмини – А ми смо бесциљно шетали По снежној вечерњој тишини. ...

Бесане очи које виде више Но мрљу јутра, шару на тапету, Прочитаће у рукопису кише Читаву повест о будућем лету: За усуд сваког листа једна црта Сведочи облик: семантика капи Садржи облик будућега врта Ил празног неба што блиста и вапи. У страшном благослову ноћног бдења Стрепња изнутра размрежава очи И...

На рубу ливаде девојка,  полунага сунча се... Долази домаћин, гледа травукоју треба покосити.Девојка на маргини ливадедође му овлашни знак узвика.С њим иде сини види само бронзану бисту девојке, а ливаду чак ни као зеленопостоље. ...

Ово море је море, које сам прешао петнаест пута, али данас,то је већ твоје море,твоје, у мени, у мени,не море мога окршаја,не море чекања тебе,не море које рекохда је покрет и вечна промена,већ море,које сам ја створио.по лику мом,да би на тебе личило.Господе жељни и жељени,море,море сам надом одојио, море,у леји вере,...

Сад схватам: нисмо дошли задовољни ко травешто расту да се згазе кроз цвркутаве зоре.Ми смо звездешто лудо у мрак се стрмоглавеи због једног бљеска не жале да изгоре.Имамо рукедобрекао пијане ластеда се грлимо плаво и гасимо у лету.И присутни смо због неба што мора да израстеу саксијама ока понекоме у свету.Прејели...

Само нешто да се разумемо: сваком мушкарцу спремају се разни мамци. С тим да будемо начисто! И нису само они криви, него су криве жене. Ми смо криве. Ми бацамо разне мамце а мушкарци се онда хватају. Рецимо шлицеви! Ја мислим да су разни шлицеви на сукњама страшни мамци за једног мушкарца. Или рецимо, неки претерани...

Ајде село да селимо! Гди ћемо га населити? Међ' обрве девојачке – Ту не може село бити: Нема шуме, нема воде, Нема земље за орање! Ајде село да селимо! Гди ћемо га населити? Међу дојке девојачке – Ту не може село бити: Нема шуме, нема воде, Нема земље за орање! Ајде село да селимо! Гди...

Како и обећало, не да вара, Јави се сунце јутром, рано,Косом пругом шафрановомод завесе до дивана.Жарким, оно, покри океромОближњи луг, куће сеоске,Моју постељу, јастук овлаженИ крај зида, полицу за књиге.Сетих се којим поводомОста ми јастук овлажен;Усних да сте на мом спроводуИшли кроз шуму, друг за другом.Ко у групи,...

Можда не бити значи бити без тебе, да не идеш режући подне као модри цвет, да не корачаш касније између магле и опека, да нема оног светла које носиш у руци, које други, можда, неће видети златно које можда нико не примети да је расло као румено порекло неке руже, и да не постојиш, најзад, да ниси дошла опора,...

Нечујна ме киша вазда плави, обрисе света дух ми обавије.У моме сну биће ти најчистије,у твом гласу шуми бескрај плави. Да л те видех у сну ил на јави,и чега нема зар ни било није?У мојој смрти биће ти најстварније,у свему бди поглед ти трептави. Док певам и тражим да л ишта постојиизван те речи што ме с тобом спојикада...

Дођи, да покушамо. Ја знам да ћу опет стајати негде, далеко изван нас, наслоњена на зид у најудаљенијем куту собе на четвртом спрату. Гледаћу великим очима, са јако уцртаним понорима на свом лицу, са доста ироније можда, и са нешто мало сажаљења: шта раде ови људи? Свеједно. Ја сам најзад разумела да оно што је у јорговану...

На рубу мора, у шуму ветра,тамо где су билечисте црте твог лицаили мисао само - тамо где борави, тајна,сунчана, силна,сва моја жудња - тамо ћу убратиружу и палму.Тамо где је камен цвет,тамо где је тело душ...

Да бих те волео, судбини предао сам своје срце. Више се нећеш моћи ослободити више се нећу моћи ослободити од кобности те љубави! Не мислим на то, не осећаш то ја и ти смо већ ти и ја, као море и као небо, а небо и море постоје без своје воље. ...