Из корена снага шикне, кише део, земље део,сан му снежнобео. Из дубине к сунцу сврдла корен лукав и препреден,рука му ко коноп преден. На мишици црв му спава,на колену црв му дремље,свет процрвља изнад земље. Али корен живи даље,не брине за ране дана,сан му – грана расцветана.Њој се диви и њу храни,сокове јој шаље...

Само само пламен, жеђ и крик и пожар. Кроз тесне јаруге душе моје време се пробија Као тамна вода, силовито, брзо и непрепознато. На моме телу тиња белега: пролазност Но ти си огледало у коме Протичу набујали потоци сваког живота И иза златног тла Блиставо васкрсавају мртве ствари. Оно најбоље у мени гори...

У Милице дуге трепавице, Прекриле јој румен јагодице, Јагодице и бијело лице; Ја је гледах три године дана, Не могох јој очи сагледати, Црне очи и бијело лице, Већ сакупих коло ђевојака, И у колу Милицу ђевојку, Не бих ли јој очи сагледао. Када коло на трави играше, Бјеше ведро, пак се наоблачи. По облаку...

Никад немој да се враћаш кад већ једном у свет кренеш Немој да ми нешто петљаш Немој да ми хоћеш-нећеш. И ја бежим без повратка. Никад нећу унатраг. Шта ти значи старо сунце, старе стазе, стари праг? Ту је оно за чим може да се пати Ту је оно чему можеш срце дати. Ал' ако се икад вратиш мораш знати ту...

1 Без одговора ћутање земаља,без одговора мрморење мора,обоје шаљу поруке умора:сами смо, сами, и све нам је даља самоћа међе поникле у групидрукче самоће; ми нисмо заједно;Али ко се ланца ослободи ледног?Ко срца крв из другог срца упи?И ја сам некад горда, некад кротка.Каткад се сећам старих дана складнихкад пријатељство...

Хтео бих, магле разлистале мрак  да ми није само прости зрак.Хтео бих да ово шумско бивстводојави дубље честито тајанство.И ако некуд одем, задахнут,биће то стазе неприметне пут.Не куд већина тегли терет свој,кад шине или песак заспе зној.Не, ако за мном и открије траг,једанпут, неко, мио ми и драг.Видеће кад зађе...

Веома смо предусретљиви једно према другом, тврдимо, да је лепо срести се после много година. Наши тигрови млеко пију.Наши јастребови пешице иду.Наше ајкуле у води тону.Наши вуци пред отвореним кавезом зевају.Наше змије ослободиле се муња,мајмуни надахнућа, паунови перја.Шишмиши из наше косе одавно одлетели.Застајемо...

Ти која имаш руке невиније од мојих и која си мудра као безбрижност. Ти која умијеш с његова чела читатибоље од мене његову самоћу,и која отклањаш споре сјенкеколебања с његова лицакао што прољетни вјетар отклањасјене облака које плове над бријегом.Ако твој загрљај храбри срцеи твоја бедра заустављају бол,ако је твоје...

1.Oдавна већ су ошли крути мрази, Долине, брези нису више седи,По цвећу нога свуда теби гази,Зеленило ти око свуда гледи,Злаћано јутро одонуда лази,Красоте своје нимало не штеди;У твоме срцу све то радост буди,У моји тужну невеселост груди2.Малене тице превесели звек,У лиснатоме што се гају крије,Немирна врела жуборећи...