Други примају вино и уље што им саспу
у заобљени свод, у мрачан простор кружан.
Ја, као мања мера, и највиткији сасуд,
ја се за другу потребу вајам: за слап суза.
Вино се богати, уље и даље бистрије бива.
Шта је са сузама? Од њих отежах и отромех,
заслепех, почех да се на превоју преливам,
напрсох сав – и најзад остадох празан и сломљен.
http://www.poezijasustine.rs/rajner-marija-rilke
Нема коментара:
Постави коментар
Све што напишете је слика вашег образа!