А душа ако хоће себе да упозна, у душу она треба да гледа: странца и непријатеља спазисмо у огледалу. Били су другови добри момци, нису гунђали ни због напора ни због жеђи ни због зиме држали су се попут стабла, попут таласа који пригрле ветар и кишу пригрле ноћ и сунце не мењајући се усред промене....

Из даљина се плавих вију сунчеве златне зраке. Из даљина се плавих лију јутарње росе влаге.По дугим, меким ширинама равним магла се танка вуче а по селима заспалим – малим шумор тајновито хуче.Шумори – у срце тугу точи за црне земље робља, шумори тајно за мртве oчи за села и градове – гробља.Ех, ове дуге ширине равне!...

Дражесна луно, сећам се да сам,  пре једног лета, на врх овог брега,тескобом мучен ишао да те гледам.Тада си висила изнад ове шуме,као и сада, ту све обасјаваш.Али маглен, трептав,од плача што ми је веђама текао,мојим се очима чинио лик твој,јер беше пун бола мој живот.Још је, и не мења начин, љубљена луно.Ипак,...

миришу дуње у кошуљама дјевојачким јутром се сање играју свјетлости невјеста сниже косу и ђердан од маслачкаизмисли брезуи бијели храмод ријечи узалуднихклетву у срце да згужвамшто даље је бацимод родне земљеод завичајапа никад вишеникад више соко на пјесму да ми слети а усне се земљи обећалемјесечинамјесечина би ноћас...

Низ спомена спава у томе коралу, Што час блед, час модар, час крвљу преливен Чува један сонет на дну душе скривен: На уснама твојим спомени се јате. На њима одсвирах пољубаца скалу. Шум беше час звонак, час болно разливен, Час хладан и као од олова сливен, Час једар кô песма што поздравља свате. Проснили смо...

На мој праг слази вечерњача рана. Кроз затворене двери прође хлад: брид са далеких и планинских страна, и дође вече, неосетно, сад. И згушњава се тако све од мрака и срце и мога дома сваки кут, пред којим нема сад твојих корака - што не успеше да поправе пут. Из бројаница дана ће се тако изнизати сва тешка зрна,...

Кога ја овде тражим,  И због чега дођох овамо? Вазда је човек на свету сам. Као у крају древних рушевина Детињство ми блиста као храм. Но и оно ме данас вређа, Када се ничему не надам бољем Упртио сам ђавола на леђа, с којим се непрестано кољем. Тешко сам се уморио од живота И клонуо од неке патње изненадне Као...

Други примају вино и уље што им саспу у заобљени свод, у мрачан простор кружан.Ја, као мања мера, и највиткији сасуд, ја се за другу потребу вајам: за слап суза. Вино се богати, уље и даље бистрије бива.Шта је са сузама? Од њих отежах и отромех, заслепех, почех да се на превоју преливам, напрсох сав – и најзад...

Кад бих те мрзела мржњу бих ти дала Речима звучним, сигурним и јасним, Али ја те љубим - љубав не би сталаУ говору људи сеновито гласним.А ти би да слушаш јецај моје боли;Да из мрачног бездана се дигнеИ његов врели млаз сву снагу пролиЈош пре него што до мог грла стигне.Рибњак ја сам до врха напуњени,А чини ти се водоскок...

Пред многим вратима сам чекао. На многа уха шапнуо своју песму. И увек кад се уста једна предавала и жеђ била угашена, једна блажена илузија у гроб би силазила… Остало би само тело у превареној руци. Пољупци које страшно мољах, дуге ноћи које грозничаво ишчекивах… на крају беху као згажен цвет, без мириса нестала...

Ето И то баш садаКад смо до грла сити песмеИ лежимо тако природно свако на својој постељисвако у својој травиСкоро као мртви што леже неколико спратова под намаИли чак још дубље једноставниОтприликеКао они мртви који леже за неколико спратова подњимаЕтоДолази стара киша(Случајно баш ја кажем)Обична кишаОКиша која...

Два тела лицем у лице, понекад су два вала,а ноћ је океан. Два тела, лицем у лице,понекад су два камена,а ноћ је пустиња. Два тела, лицем у лице,понекад су корењеу ноћи сплетено. Два тела, лицем у лице,понекад су ножеви,а ноћ је муња. Два тела, лицем у лице,две су звезде које падајуу празно небо. http://www.po...