Гозба је преда мном. Над кровом јесен и у огњишту лишће и гнезда.
Рекли су и учинили: отворићемо врата кочија у врата твоје собе Из непраних глинених здела јешћемо месечину И младе вртове што пуне своје босе сенке вишњама и лишћем.Лепе, прљаве руке наточиће нам чашу зечије крви пуну туђега сунца. Рекли су и учинили,...
31 март 2013
29 март 2013
Нарцисе.
Твој мириси дно реке мирне.Желим да уз тебе будем,цвете љубави,нарцисе.Сетним ти оком кружевали и заспале рибе,Очима мојимлептири и тице.Ти мајушан а ја велик.Цвете љубави,нарцисе.На миру не остављајуљиљане, анђеоски беле,огледало што огледа заносе нам исте.Мој боли суштину бола.Нарцисе?
http://www.po...
28 март 2013
Да ти Бог да много љета,
А што више с отим боље,
И дуката пуста злата,
Да те пуно задовоље!
Ал' ја видим једног старца,
У дубини даљних дана,
Седа коса, борно чело,
Прошлост му је пуна рана.
На штапићу иде, клеца,
Јад га тишти, јад големи;
За њим трче мала деца,
Он их моли: Опрост'те ми!
Очи су...
27 март 2013
Заборави ведро љето: и сунце, и жито зрело;
Заборави миловања у вечери меке,
Срећу срдаца наших.
Јесен је, Лелијо, јесен:
Кишна и сива јесен,
И треба да се млади растанемо.
Лишће у твом винограду
Пожутјело, осушено,
И већином попадало
По уморној црној земљи.
Јесен је, Лелијо, јесен:
Кишна и сива јесен,
И треба да...
23 март 2013
Било ми је дванаест година, први пут сам сишао до града из мог села, тихог и далеког, кад сусретох тебе изненада. Ех, дјечачке успомене глупе! Мала моја из Босанске Крупе! Јеси ли ме спазила ил' ниси, збуњенога сеоскога ђака, свјетлокосог и очију плавих, у оклопу нових опанака, како зија у излоге скупе? Мала моја...
22 март 2013
Чујеш ли звук у тами густој:Тиха је харфа ваздушнаКад поноћ окрзне је успутИ прене жице иза сна.Час трептај потресних јој звука,Час нагло тајац разастрт,Ко да се ропцем њина мукаОдазива, пред саму смрт.На дашак најмањи зефираСтреса се струна плашљива...Чини се – анђеоска лираНа небу тужи, прашњава!О, тад и душа наша...
21 март 2013
21
мар
треба
много
очајања
незадовољства
и разочарања
да се напише неколикодобрих
песама. није тозасвакогбило даих пишеили чак ида их чита....
Судба моја јесте чудесна:
ја сам ловац срца свога рођеног.
Своје среће и болове лакоме
у слова сам оковала удесна
и редом их показујем свакоме.
Ја сам ловац срца свога рођеног,
као лаки на раскршћу врг
жеђи свакој сама сам га поднела.
О, на општи, на шарени трг
ја сам срце своје однела.
Ја сам ловац срца...
20 март 2013
Немој, драга, ноћас да те сан обрваИ да склопиш очи на душеку меком!Када мјесец сине над нашом ријекомИ на земљу пане тиха роса прва,Родиће се младо прољеће! И свудаПросуће се мирис плавих јоргована;И пахуље сњежне падаће са гранаУ наш бистри поток што баштом кривуда.Узвиће се Љељо над нашим Мостаром,И сваки ће прозор...
18 март 2013
Ноћ јеи све су ове магле замаглиле,а само неког нема кад никог нема у маглама.Као да бих хтео да се исповедам. А зар би бистрија била река, да ли би набујалада у њу проспем ту придну живота из своје црне ратничке чутуре са којом морам преко безводина; и коме то треба српство наше ако смо бранковићи, коме наше речи...
17 март 2013
Када крочисмо, знаш ли,У овај језерски хлад, Време за милост не хаје, Већ две године је од тад. Поподне, сећам се, рише Смешак јесенског дана, Док ћув питоми њише Златне одоре грана. Као и сада, у језеру Небо се купало ведро Док занесени чун Њихаше вода штедро. Још тада све ово миљеСнатрио сам веће, Пољуба изобиље...
16 март 2013
Сутон је данас црвени акварел
по коме лахор игра,
модар и жут и бијел,
и јато боја пијуче и лети
по божјој палети.
У тишини дјетињи звони глас
о сутону што гине у радостан час:
На брду су кр'јесови планули,
облаци тихо лете,
звуци су вечерњи канули
и свијетла вечерња свијете.
Сутон је данас црвени акварел
по коме...
14 март 2013
На свет сам дошао сличан људима
који на срцу немају љуску.
И све сам мењао у грудима
за једну песму добру и људску.
У небо сам се суновратио,
са свима сам се влажно љубио.
И коме треба, нежност вратио,
и коме треба, бол изгубио.
Бичеви грана - ребра плота,
ветрови сумрака за руку вуку.
Шта сам то имао од живота...
13 март 2013
13
мар
Марта мјесеца
Стара и знана љепота земних ствари И бједни сјај пролазног Нису више за моје очи. Ово Добро посланство не носи ни трага Јадних и празних дана које прођох. Мени се сања опроштојни сан Кратког виђења. Марија гледа: оборене главе Како одлазим дугим путима, Куда је пала магла; Мој огртач је покисо...
11 март 2013
Руке из нас израстају
а те што су ти неопходне сад
однекуд споља долазе
и појас твој притежу
и корак узносе до крила
Друго светло наставља
за првим
за у бескрају изгубљеним
оним
и једино светли у
влажном ваздуху пијаних
кућа на брегу
Друго је на десној страни
твоје главе
од леве
Воз пролази туда један
кроз време
као...
09 март 2013
09
мар
Узимам твоју руку и гледам у њу дуго,
Ти слатко и стидљиво очи дижеш: У тој руци мој свет је, ништа друго - Осећам ту на длану дах којим дишеш. Шта нам треба више? Зар има блаженство веће? Али анђео се буни, диже олујни пламен, Лебдећи над нама гаси страст, жар среће, И у срца баца тежак, охлађен камен!
С руског...
07 март 2013
Спалићемо месец да употпунимо ноћи да одрешимо снове да суздржимо дах. Онда ће Игра потећи из наших дланова сухих од живота.Ни хитра ни спора неће бити. Биће сама. Као велики шестар потпуно упоредна с механичким ритмом распадањ...
06 март 2013
О, некад моје, драге руке,толико дивне и малене,после заблуде несмиленеи свих бездушја и све муке, после свих лука и градова, и покрајина и земаља,отмене к’о у каква краља,о драге руке мојих снова. Руке у сну, на мојој души, знадем ли што сте изволелеу доба подле буке врелерећи тој души што се руши? Зар лажу моје слутње...
02 март 2013
У плавом некоћ месецу септембру,под крошњом шљиве, тих док беше данна рукама је држах, љубав драгу,у загрљају чаробном ко сан.А над нама, на лепом небу летњем,облак је стајао. Не могу ни рећбелином каквом високо је сјаоно чим га спазих, он нестао је већ.Од оног дана многи месеци мину,отпловише ко тај септембри свии...
