Вечерас ја сам као
скромни слуга
Њој у наслоњачи пришао
са кључем.
На моме лицу блиједила
се туга.
О како сам зажелио
снен да је свучем.
Да клекнем и ципеле
јој скинем тако мирно.
И оставим их тамо,
гдје су увијек биле.
Пун страха тада бих
и чарапе јој дирно.
Дрхтале би руке, пузећи
испод свиле.
У души...
28 децембар 2013
27 децембар 2013
Нема мене ал има љубави моје;
Видим је у сунцу и земљи где нам труну кости.Довршава се дан у њеној захвалностиСлично музици слично празнини, спокојем.Она ће сачувати намере моје и твојеИ васкрснуће мртве рођендане по милости.У подножју ветра немерљива сен охолостиНестаће у пепелу оних што више не постоје.У пусто срце...
25 децембар 2013
Ми смо се сувише сретали на раскршћима незнаним
Мада смо различитим путевима корачали
Тињало небо вечерње у шипразима звезданим
И увек облаци ждралова са пролећем се враћали.
Ми смо се сувише сретали а речи рекли нисмо
И у лета коврџава са препланулим лицима
Под капом зелених дудова за часак застали смо
Па онда прошли,...
23 децембар 2013
Њој, која ми дарује радост неизмерну,
И што се моји осећаји буде кад будимо се миИ што истог трена мир дође кад време је сна,У нашем дисању складном.Наша заљубљена тела миришу једно на другоИ не требају нам речи да се разумемоА некад бесмислене речи нежно схватимоНеће од зловољног ветра се заледити Ни од суморног тропског...
20 децембар 2013
20
дец
Зелену грану с тугом жута воћа
у каквом старом сплитском перивоју
сањарим с миром док се душа ноћа
и влага снова хвата душу моју;
ал' чежња дршће као птиче голо,
к'о плава пјесма нагло прекинута,
к'о небо блиједо и безнадно коло,
к'о боси просјак на по' пуста пута.
Сва љубав моја усред цесте кисне,
моје је срце од...
18 децембар 2013
Доћи ћу ти драга, у јесење вече
кад све ко вал смрти сива киша гута,и пустињом мрака само бол што лута, бол који од суза само жешће пече.Рећи ћу ти речи као јесен тужне,мутне ко та киша која звезде гаси,пусте с криком смрти тонућ ко таласи,и болна ко нада једне душе сузне.О, да ли ћеш вечно тајанствена жено,чути речи...
17 децембар 2013
17
дец
У пламену, запаљена јесен,
гори каткада моје срце,
чисто и само.
Ветар га буди,
додирне му средиште и онда га обеси
за светлост која се смеје ни за кога:
каква расута лепота!
Тражим неке руке,
неку присутност, неко тело,
оно што зидове разбија
и рађа опијене облике,
додир, глас, окретај, неко крило само,
небеске...
15 децембар 2013
Свет овај, у ствари,
и није тако рђав и зао, мада понеко плаче и самује и брине. Можда је сутон с крова сасвим случајно пао. Можда би и ноћ да сване, можда би и ноћ да сине. Волим да свако ваља и верујем бескрајно: сванућа постоје зато да човек лакше дише. И склапам очи. И сањам потајно то врело...
14 децембар 2013
Између два пријатеља
Као између два врта и две улице
Била је најпре путања кратка,
Од две-три можда подланице.
Прво су пријатељи могли и шаптати,
А чули су се и поздрављали руком,
Али стаза је стала расти затим
И затрпавати се листом и шљунком.
Временом је постала дуга као река,
Нису се пријатељи могли...
08 децембар 2013
I
V О прекратка руко! О непокретни броде! Играчка мртве воде, ја ни до једног цвета не могу допрети – до жутог што ми смета,ни до тог друга плавог, пепељасте воде.Ох, прах са врба! Крило што их љуља!Давно су прогутане све трскине руже!Мој чамац, непомичан – а његово ужена дну те силне воде – сред каквога муља?
-...
05 децембар 2013
05
дец
На небу, што је кô лед зелено
Пролећне зоре тужније свићуДа ли плаче у даљини звоноИл мио зов је у лепом гласићу
На небу – сенка предзвезданаУ срцу – вечерња мирна сластНоћ ли је или белина данаСрећа ли је или туге сабластУ очима ти је мир поновоДок тишину звездања чекашДа ли у срцу љубав је овоИли само молитва – не...
03 децембар 2013
Не заводи ме модри своде
Не играмТи си свод жедних непацаНад мојом главомТрако пространстваНе обавијај ми се око ногуНе заноси меТи си будан језикСедмокраки језикПод мојим стопалимаНе идемДисање моје безазленоДисање моје задиханоНе опијај меСлутим дах зверкеНе играмЧујем познати псећи ударУдар зуба о зубеОсећам мрак...
02 децембар 2013
ко зна каква је та жена
која ништа не говории коју не срећемможда је њено самотно плођењедоба звезданих плимаи самоубиставакада бих могао ја бих је насликао као иконуса белим сунцем њених тишинаникад је нисам среоа срећем тебеса причом у корацимазагледану у водупалу одавно у грешно певањеколико дуго можемо да ћутимои...
01 децембар 2013
Све је створено
за љубав.
Клас пева
у пољу,
раскош учвршћује
истину времена.
Укрштају се
речи знакови, тајанствени
трагови ничу
из дубине изгубљених дана.
Тако живот
пева у љубави света;
и свиће јасноћа
слична каквом божанском лицу
у самоћи;
или поноћни бљесак који,
изненада,
обасја тамна подручја заборава.
Осећање...
30 новембар 2013
30
нов
Рано пада снијег на високи врх. . .
Рано су твоје косе побијелиле драги! Провлачим кроз њих руке уз притајен дах, сњегови моји бијели, сњегови неуспоредиви… Биле су то златне косе… Кад се у зору исправљала твоја глава на бијелом узглављу, кô што се сунце нехајно, просувши златне искре, зачас подизало над морем...
27 новембар 2013
И опет те у вину гледам,Осећам страх пред твојом сликом,Твој осмех опет блесну чеданУ коси тешкој, змијоликој.Оборен тавним млазевима,Уздишем опет, без љубави,Нестали сан о целовима,О мећави што тебе слави.Дивним се смехом смејеш мени,У чаши вијеш слично змији,Над твојим крзном скупоценимЧарлија ветрић голубији.Како,...
26 новембар 2013
Ти си ми рекла
синоћ тако умилне речи
те нас је мноштво цветова, што се над нама свило,
одједном заволело, а један од њих слети
да би нас дотакао, и паде нам у крило.
Говорила си
како ће убрзо све да мине,
како ће наша лета пасти кô зрело воће,
како ће одјекнути последњи звон судбине
и како ћемо се волети сред...
21 новембар 2013
За твоју Славу, светли Царе,
Што и сад владаш у нама,
Који чувамо славе старе
У молитви и на струнама!
Али је црно доба за нас
Откад је ово кољено:
Све је на пазар пошло данас,
Све слављено и вољено.
За твоју Славу, светли Царе,
Нека свак пехар попије —
Јер су спопале путе старе
Змије и љуте шкорпије...
Куда су прошли...
19 новембар 2013
Онај славуј који целу ноћ је плак’о
За децом – ил' можда за драганом вене –
До небеса цвили. Он личи на мене,
Јер и моја туга безмерна је тако.
Свирепа нам судба сличан удес спрема;
Он, усамљен с болом као и ја поје.
Ни ја никог немам, само срце своје,
Мишљах за богињу да самрти нема.
Јер ко би веров'о – ах...
17 новембар 2013
Волим свјеже усне које горе
кô олеандров цвет када се рађа,
са којих кикот пожудни што свађа песма пупања са горе. И усне пуне вруће, слатке море, усне на којим живи прича млађа но прича мајских ружа, ћутња слађа но обећање, љубав као море. Менадске усне, кô две риме страсне, пуне срсова, кô две воћке сласне...
16 новембар 2013
16
нов
Не, нема смрти.
Ни камен овај мртав није,
Нити је мртав плод који је пао:
Живе од загрљаја прстију мојих,
Дишу ритмом моје крви,
Дахом који их је дотакао.
Исто једног дана, кад се осуши ова рука,
У сећању друге руке трајаће она,
Као што ће усне чувати ћутке
Укус устију којима се пољубац дао.
Препев Бранко Преле...
15 новембар 2013
Кô горда царица и бајна, са снопом златнога
класја,
На пољу јесен стоји. Са њене дражесне главе
Лиснатих врежа сплет чаробно спушта се
доле,
До саме мирисне траве.
Пухором посут грозд у једној подигла руци,
И слатко смеши се на њ. Питоме и благе
ћуди,
Припрема она сад спокојне вечери и дане,
И жетву богату...
13 новембар 2013
Ах, како је земља напуњена с идолима свакога изрода! О, како је лице свемогуће мрачна глупост обезобразила! Таме цар се зли обрадовао видећ име неба подругано, видећ људе ђе свакој мрскости са тамјаном олтар окађују, видећ гадне змије, крокодиле да безумна сљепост обожава.О невини синови природе,
о мудрости проста најсјајнија!
...
12 новембар 2013
Ко је оно на високом брду –
попео се на крутој литици, смјело сио на висину страшну и весели са ње поглед бача пут пучине мора кипућега, гледи море ка се узљуљало, ка валови за валовма трче, стењу исти са ужасном хуком по простору немирне равнине, устрашени Еоловим бичем, ломе своју силу непрестано о окружне скале...
11 новембар 2013
У временом и бурном жилиштучовјеку је срећа непозната –права срећа, за ком вјечно трчи;он јој не зна мјере ни границе:што се више к врху славе пење,то је виши среће непријатељ.Наша земља, мати милионах,сина једног не мож' вјенчат срећом:самовлацем кад постане њеним,тад наздрави чашом Херкуловом.Наше жизни прољеће је кратко,знојно...
09 новембар 2013
09
нов
Господе Боже,
волео сам џем од јагода
И тамну сласт
женског тела
Као и ледену
вотку, слеђа у уљу,
Мирисе: цимета
и клинчића.
Па какав сам
ја онда пророк? Толико је других
С правом било
одабрано, веродостојних.
А ко да мени
поверује? Јер видеше
Како се бацам
на јело, како празним чаше
И похлепно
се загледам...
08 новембар 2013
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне,
Газите тихим ходом! Опело гордо држим у доба језе ноћне Над овом светом водом. Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата И на мртве алге тресетница пада, Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата, Прометеји наде, апостоли јада. Зар не осећате како море мили, Да не руши вечни...
07 новембар 2013
07
нов
Године долазе, одлазе. Полако
нестајеш из мог сећања; у менивећ су избледеле црте твога лица, испаоиз вида твојих рамена лук, искраоиз слуха твој глас, и нисам кренуо за тобому све гушћу шуму живота.Данас већ мирно изговарам твоје име,данас већ не дршћем од твог погледа,данас већ знам да си била једна међ многима,да...
06 новембар 2013
Ја сам вулканн, а ти мрачна ноћ у којој хоћу да изгорим. Буди дубоки морски талас око моје стеновите обале. За мене си увек драгоцено биће, које се налази поред мојих ногу. Притисни своје груди на моје, да ми се нежно приближиш и да ми прошапћеш реч из дубине срца. И када буре дођу, када нас страсти обузму, када...
05 новембар 2013
речи
су дошле и отишле
ја седим болестан.
телефон звони, мачке спавају.
Линда усисива.
ја чекам на живот,
чекам на смрт.
волео бих да могу рећи нешто храбро.
то је прљави трик,
али стабло под
прозором то не зна:
посматрам га како се
њише на ветру
обасјано поподневним сунцем.
немам више ништа да кажем.
сад...
04 новембар 2013
I
По моме мозгу иде лако,ко по свом стану, једна мила мачка, и питома и чила. Кад маукне, то чини такотанано да се једва чује; ал’ вазда, мазно ил’ жестоко, гласи се пуно и дубоко, чаролијом ми душу трује.Тај глас ромиња бићем мојим, најтамнију дубину пали, ко благогласан стих ме гали, ко мелеман напитак поји.Свим...
03 новембар 2013
Господе, час је. Натраја се лето.
Засенчи сунчанике, разобручиветар, да пољем јесењим захучи.Последњем плоду зрење заповеди:
још два-три дана јужнија му дај,усавршењу нагнај га, нацедипоследњу сласт у тешког вина сјај.Ко дом сад нема, тај га стећи неће.Ко сам је сада, дуго сам ће бити,читаће, писма писати и бдити,и...
02 новембар 2013
02
нов
Среће се,
увек, тек сећамо слатко,
а срећа –
свуд је. Можда она злати
тај врт јесењи,
иза шупе, мраком,
можда је зрак
чист што кроз прозор сврати.
Кроз понор
неба, лаким, бели, краком
диже се облак.
Одавно га пратим….
Ми мало знамо,
ми видимо кратко,
а срећа је
дата тек оном ко схвати.
Отворен прозор.
Зацвркутав,...
01 новембар 2013
Зар се стварно неће поновити , никада? Ни у ноћима
испуњеним трепетајима звезда, или у чистом светлу
девичанских јутара, или у жртвованим поподневима?
Никад, на крају ограђених стаза
које се граниче са пољем, или поред било које
фонтане обасјане месечином?
Никад, испод замршеног грања шуме где,
зазивајући...
31 октобар 2013
Прво су прсти,
Онда су руке ишчезле
И поједноставиле се са
ваздухом
Који је постао плав
где си остала.
Даљина те је затим
претворила у тачку,
У малу црну тачку без
очију, без косе, без ногу,
На крају: као камен си
претегла у воду раздаљине.
Најзад си целовитија
но икад на дну овог сећања.
...
30 октобар 2013
30
окт
1.
Постоји тек једна њена сигурна норма,тек један здрав икаровски циљи, истовремено, недодирљив гранични стуби забрана: једноставност обичног говора.Живи само на путу ка тој равњачи.Падне ли на њу, испари.Око свакодневног језикаплете мрежу несамовољне завере,као око своје муве карикатура.И кршење његових закона зауставља:после...
26 октобар 2013
Све то не зависи од мене.
Сетим се како беше леп,
над водама дубоким неким,
као Месец бео,
са луком танким и меким,
један мост.
И, видиш, то утеши ме.
Не зависи од мене.
Доста је да тог дана,
земља око мене замирише преорана,
или да облаци пролете,
мало ниже,
па да ме то протресе.
Не, не од мене.
Доста ће бити...
24 октобар 2013
Деси се: да се зачудим,
кад ме изненада растуже:кишица плаха,ил једна смеђа дечија главау коју се загледам дуже.
Деси се да се пробудим,од ноћна близа неба плава,и ставим руку на срцешто куца јако.
И да се тад у мислима занесем,и осетим полако, полако:да је младост прошла,па се стресем.
...
23 октобар 2013
Што ми долазиш ту
У сну?
Што упиреш у мене
Чудесне очи јасне,
Сетне,
Дно хладног врела са стене?
Што су ти уста – мук?
Који прекор, патње које,
Жудње неиспуњене стоје
У њима, ко сутон румен
Што плане и опет утрне –
У тму?
Што ми долазиш ту
У сну?
Ти си се много поносила
И моје наде косила,
Из срца пила ко с...
22 октобар 2013
.jpg)
Сиви су: под небом ждрали,
мрак који сипи, пут, брегови мали.Свије се јесен, и свали На сваки кут.Једва се спушта и чује вечерње цркве звон. Прошуми, кљује.Пепелом загробним трује Душе удављен тон....
21 октобар 2013
21
окт
Знамо вас добро, профитери,
И вас по врху и вас доле —
Увек неверне свакој вери,
Увек с презрењем за све боле.
Знамо вас добро профитере.
И децу нишчих, о Господе;
За сваки полет с пуно мере,
У свако вино с мало воде.
За сваку светлост ви сте слепи,
Само у тмини прогледате;
Од свега су вам дужи џепи,
Тачни сте сви...
20 октобар 2013
Та ту скоро, биће ових дана, са'ранисмо једног божјег раба. Читали сте, вид'ли сте параду, тај раб божји беше једна баба.. Затутњаше сва четири звона, поврвеше ките и мундири, поврвеше перјанице бојне, поврвеше безбројни шешири. Сви мајори дебели и суви, официри цела кита сјајна, пуковници, с орлом и без орла, ...
19 октобар 2013
Кажем - смрт, а љубим усном као предео.
Смрт ћути, ја звоним од старости будуће.
Под тобом ја видим град млад, узаврео
и наше смејање с окна сваке куће.
О, никада такве страсти било није
ко пољем те ноћи на ивици гроба.
Ја нисам љубио никада силније
ту росу и тебе но у оно доба
кад су нам сврдлали меци и вртлози,...
18 октобар 2013
Ваља се небом месец жив као да је
Усред облака лепршавих и мекихА у дворцу суморни сат дуго трајеИ торњу глед шаље пун стрела љутихСвом дому тромо иде жена невернаЊено је лице строго и замишљеноОдано најчвршћем загрљају снаИ том ватром храбри срце уплашеноБрига ме за њих – рекох у свом немируЗагушљиво ми је свете,...
17 октобар 2013
Никад се душа не показа нага,
и остаће у земљи закопана руда.
Зар си знао кад сам бивала од мржње луда,
и кад је сијала у мени милошта блага?
Никада се не разави цела као платно
што га на обали река жене беле.
Залуд смо слушали по вечери целе
о чему куца тужно срца клатно.
Нема моста међ душама нашим ни зглоба,
понор...
15 октобар 2013
Све за својим путем, ја сам жудно хтео
Све за својим путем! Али заман муке:
На раскршћу сваком увек сам се срео
С кажипрстом кобним невидљиве руке.
Хтедох у свом срцу да глас себе чујем,
А ја чух у слуху глас ко зна од куда...
Хтедох да се отмем, да сневам, да снујем:
Друштво невидљивих пратило...
10 октобар 2013
У топлом сјају ваше
цветне зоре
Губе се ко и врхови мачева
И звезде, смртно блед им лик не снева.
Но зоре ваше док још ватре горе
Из запада крвава се разлева
Ко зора ваша ведрог плама море.
И два та плама лепши плам још творе:
Са зором вашом запад ваш се слева.
Најдивније блистање сад се расу,
И једна ружа тек небеса...
07 октобар 2013
07
окт
Не могу нас дохватити ни време пред којим узмичемо
са ужасом у очима, не осврнувши се, ни неме животиње, ни таласи, ни ноге невидљивих јахача, ни коприве. Али сиђите ви којима добацујем пољубац кроз прозор већ близу светлости, угушени на прагу, заустављени једним звиждуком, великим лампама лета. Сачекујући наш повратак...
05 октобар 2013
05
окт
У којој земљи без сенке никле су твоје очи
Јер нигде сломљена тишина није додирнула толико тело Нити је други пламен обузео те распеване ноћи У дубинама алги где пратиће ме увек ова чулна маглаЗа целу бајку што није био живот Дао бих све речи што нису ни тајна ни магла Све редом падаће мирис звезда стаблом жеђи...
04 октобар 2013
Не вјерујем овој ноћи
издаће ме.
Ако само склопим очи,
ако тренем,
прикрашће се,
заклаће ме,
или ће ме удавити омчом мрака.
Не вјерујем овој ноћи,
црној,
глувој,
без корака.
Још могу понеки осмијех да слажем,
понеку срећу да одглумим,
још могу понешто лијепо да кажем
сваком осим себи
- не дају ми
болнице,
болнице,
брезовици,
бежанијске...
