Кад шума свене
остаће над њом звезде румене.
Понећеш свуд, пошла ма куд,
само срце своје горко.
Ветар студени душе, не стиди се мене,
нема душе,
ни закона ни части,
над болом има власти
још само тело голо.
Све што сам волео
умрло је вичући име моје,
а ја му не могах помоћи.
Збаци одело своје.
У целој звезданој ноћи
једина...
29 април 2012
27 април 2012
У овај час душа ми ја бијела,
Ко вез ове завјесе, коју сутон њише.
О Боже, молим ти се за љепоту њеног тијела.
За мирис вјечни, којим у роси твоје цвијеће дише.
На прстима мојим дрхти балзама пуна жара.
Балзама, што га сакупи рој ускршњих пчела.
Мој Боже, скрушено те молим, тебе највећег кипара,
Да тијело њено засија...
26 април 2012
26
апр
Забрањено је плакати а да се нешто не научи,
пробудити се, а не знати шта са собом,
плашити се својих сопствених успомена.
Забрањено је не смејати се проблемима,
не борити се за оно што желиш,
одустати од свега због сопственог страха
да оствариш своје снове.
Забрањено је оставити своје пријатеље,
не покушати разумети...
23 април 2012
Нећемо пити из исте чаше
ни воду, а ни слатко вино,
љубити се у рано јутро наше,
ни навече кроз прозор мотрити.
Ти дишеш
сунцем, мене луна плави,
али у једној
живимо љубави.
Увек је нежни пријатељ са мном,
с тобом је ведра пријатељица
твоја,
али ја схватам страх у оку
тамном,
и ти си кривац мога неспокоја.
Ми...
22 април 2012
22
апр
Црно и мокро стоји у парку дрвеће,
Не миче се и ћути;
Не тиче га се оно сунце што се једва креће?
И у магли као колут жути,
Без страсти и плама,
Тромо гази горњим путањама.
Гледаш у капље: свака грана плаче.
Стискаш руку око хладне коре;
Приљубљујеш се уз мене јаче,
И мисли ти горе —
Пусти срце, нек силно уздише;
Али...
20 април 2012
Ноћ није никад потпуна
Она постоји - увек понављам то
И пошто тврдим са сигурношћу
На крају сваке туге прозор је један отворен
Прозор осветљен
Увек понеки сан не спава
Жеља да се испуни глад да се засити
Једно срце племенито
Једна рука пружена - шака отворена
Очи пажљиве
Живот један - живот да се поде...
17 април 2012
Мојој госпи не сја сунашце из зена;
Корал је рујнији од њених усница;
Ако снег је бео – сива груд' је њена,
А власи јој косе као црна жица.
Видех да ни дамаст, ни руже беле
Ни рујне – на образу њеном не бише;
А неки мириси већу сласт ми деле
Него топли дах моје госпе док дише.
Но волим чути хор њен, добро знам то...
16 април 2012
Ти незаборављена моја
на родном пољу изненада женка,
остај ми сенка, сенка.
Ко редови зарђалих коса
кукуруз је на сунцу зрео.
Тешка си била, врела и боса
као сноп жита кад се разгрне.
Очи ти беху мале ал црне
као рупице на фрули.
Кад ми на теби сваки заглавак врео
од сласти поче да трне
раширила си се, и уздрхтала,
ко...
14 април 2012
Зелено мастило ствара баште, шуме, ливаде,
крошње где певају слова,
речи које су стабла,
реченице које су зелена сазвежђа.
Пусти да моје речи, о мила, сиђу и покрију те
као киша лишћа снежно поље,
као бршљан камене зидове,
као мастило хартију.
Руке, струк, врат, груди,
чело чисто као море,
потиљак јесењске шуме,
зубе...
13 април 2012
13
апр
Рече ми мој Творац у велико јутро:
Човече, дигни се и јави у плоти.
И у свој таштој и пустој наготи,
Иди кобном стазом коју будеш утро.
Бићеш силник свему кад и жртва свачем;
Живеће у теби исти час, — знај чуда, —
Пророк, лакрдијаш, краљ и његов луда,
Роб с ланцем о врату, и осветник с мачем.
Но бићеш неверан и болу...
12 април 2012
12
апр
3
Када те питам шта си снила ноћас,
Кажеш да не знаш, или се насмешиш;
Да л збиља снито заборавиш очас,
Ил загонетку не желиш да решиш?
Можда је била пустош и хладноћа,
Па заборавом намерним се тешиш:
Да ми је да ти место песме ове
Напишем читак синопсис за снове!
4
Већ годинама знам да нестајемо
3аједно: тако писах...
11 април 2012
Жагор стаде. Већ сам усред бине.
О довратак наслоњен: ја ловим
У одјеку неком из дубине
Шта ће бити са животом овим.
На мене је уперен мрак ноћи
Кроз хиљаду двогледа на оси.
Аве, оче, ако си у моћи,
Мимо мене ову чашу носи.
Волим твоју замисао и ја
И слажем се да ме рола води.
Ал се друга драма сад одвија
И овог ме...
10 април 2012
Зар ниси, ноћас, чула шум,
шум мјесечине плаве;
зар ниси чула мој корак низ друм,
кроз жита и кроз траве?
Јавио ми се тајни глас
у сјети пастирских фрула
и осјетих да је посљедњи спас
небески занос чула.
Занијети се било чим
што није у грешном тијелу,
вијугаво, као модри дим
над родном кућом у селу.
Растат се прије...
09 април 2012
Нестаде дан, и нестала сва сласт је!
Слатки глас, усне, дах, мекана рука,
шапата топлог нежно многогласје,
очи, остварен облик дивног струка!
Избледе цвет, већ лепоту не пружа,
избледе из мог ока лепи сјај
којим једино бејах наоружан,
бледи топлина, глас, белина, рај -
без недоличне Евине наготе
празници свети нису...
08 април 2012
Има старинских снова пуних паучине
те пријају ко сиве стољетне бутеље,
а има снова оловних и мрачних
кад нас камен млински
ко паклени млин меље.
Има снова чудних ко густа брабантска слика:
на улицама страва, рат, пожар и вика,
а ђаво гвири под луком црквеног звоника,
крајина је мрачна, пуна модрих и зелених видика.
Ко...
07 април 2012
Непомичне и сјајне
гледаху твоје далеке очи
На мојим празним длановима
носим спомен
на облик твоје главе,
твојих рамена,
твојих усана.
Чувам и ведри осмех
твоје доброте.
Немам ништа друго
Нити ће ми ишта друго недостајати
Била сам богатија од целог све...
06 април 2012
Рашчешљане косе и боса је била,
И седећ, босонога, уз те трске младе:
док пролазих туда мишљах да је вила,
и рекох: "Хоћеш ли доћи у ливаде?"
Подиже на мене свој поглед охоли
што оста лепоти да на славље сећа,
и рекох:" Хоћеш ли, доб је кад се воли,
хоћеш ли у шетњу под сенком дрвећа?"
Брисала је стопе крај реке у трави:
кад...
05 април 2012
05
апр
Знам час када најмирније лице
свирепо грчење измени:
зачас мукла мука избије из тмице;
то не виде људи вревом залуђени.
Ви, моје речи, одајете узалуд
тајни ујед и кроз срце студ;
у праву је онај кога мук не штреца:
песма спокојства је песма која ј...
03 април 2012
Хоћу да знам
једну ствар.
Знаш како је то
ако гледам
кристални месец, црвену грану
споре јесени у мом прозору,
ако дотакнем
уз ватру неопипљив пепео
или изборано тело кладе,
све ме одводи теби
као да је све што постоји,
мириси, светлост, метали
попут малих барки што плове
ка острвима твојим која ме чекају.
Е, па добро,
ако...
