(Кад вас љубав позове) Кад вас љубав позове, пођите за њом, Премда су стазе њене тегобне и стрме. А кад вас крила њена обгрле, Препустите јој се, Премда вас мач, скривен међу перима њеним, Може повредити. А кад вам проговори, верујте јој, Премда вам глас њен може уништити снове, Као што северац опустоши врт. Јер, баш...

Ти испуњаваш моје мисли Дан за даном Поздрављам те у самоћи Ван света Ти си загосподарила Мојим животом и смрћу. Као сунце на изласку Моја душа тебе нетремице гледа Као једино око. Ти личиш на узвишено небо, Ја личим на бескрајно море А између пун месец плави. Ти си вечито спокојна Ја сам без починка трајно Па ипак...

Ко удара тако позно у дубини ноћног мира на капији затвореног светогорског манастира? „Већ је прошло давно вече, и нема се поноћ хвата, седи оци, калуђери, отвор`те ми тешка врата. Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге, клонуло је моје тело, уморне су моје ноге - ал` је крепка воља моја, што ме ноћас вама води, да...

Имаш бисер, дијаманте И све за чим свет уздише; Ти најлепше очи имаш – Мила моја, шта би хтела више? Твоје миле, дивне очи Из срца ми измамише Безбројне ми вечне песме – Мила моја, шта би хтела више? Твоје миле, дивне очи Многим болом мене бише; Ти ме њима упропасти – Мила моја, шта би хтела виш...

Нек каже ко шта мисли а ја знам на свету човек је сам, увек сам. Нек каже ко шта мисли, а ја знам: ма био кам, цвет, или плам — и живећеш, и цвасти, и спламсати сам. Па нека каже ко шта хоће, ја знам: ако и заволиш кога, заволећеш га зато што си са...

Сва је моја љубав испуњена тобом, Као тамна гора студеном тишином; Као морско бездно непровидном тмином; Као вечни покрет невидљивим добом. И тако бескрајна, и силна, и кобна, Течеш мојом крвљу. Жена или машта? Али твога даха препуно је свашта, Свугде си присутна, свему истодобна. Кад побеле звезде, у сутон, над лугом, Рађаш...

2 Ја уснем поред тебе тек кад зора Запара ноктом дно неба кроз гране — Па знам кад сањаш, знам и какав сан је, Да ли паслика врта или мора. И тако читам ноћно путовање На лицу вољеноме, још без бора: Да путовање сведе ујутро се У траг на јастуку и мирис косе. Па­сли­ка је ви­зу­ел­на, уну­тра­шња сли­ка ко­ја још из­ве­стан...

Прошла је крај мене нечујно ко мирис, И кад даље тихо и светачки мину, Бледа као љиљан, поносна ко ирис; Траг јој испод ногу златним блеском сину. О, ко си ти, жено са незнаних страна, Обасјана чудним, надземаљским сјајем? Ти ускрсла песмо румених ми дана – Имена ти не знам, али те познајем. Ти си ко увелак из ког...

Постоји још једно небо увек мирно, плаво, ведро, постоји још једно сунце и кроз њега таме зрнце. Заборави сушне шуме, Остине, заборави поља тишине. Ево једне мале шуме чији лист је боје зелене. Ево једне светле баште без мраза, ко из маште, и у њој цвеће боје снује, чујем пчеле како зује брате мој, молим те дођи до...

Мојој мисли на тебе нежној и смерној не знам узрока, ни часа зачетка, она је као заручнички прстен на руци верној кружна: нема ни краја ни почетка. У мом срцу свемоћна је ова мисао, она збиље претвара у чаролије; свему што бива даје драж и смисао, због ње мој осмех сине, суза се пролије. Због ње моје очи бивају лепшим,...

Цео нам је дан дуг, и досадан. До вечери, кад се, кришом, састајемо. Пољубац један, брз, и неугледан, доста нам је. Да се свету насмејемо. Да одемо у ноћ, као да смо криви. Лако, као тица, која кратко живи. Наш вити корак не везује брак, ни невини занос загрљаја првих. Него осмех лак, што цвета у мрак, на усницама са...