Ова стара кућа са грбом старинским,
С балконом на Страдун, где миришу саде
Године и трулеж ходницима ниским,
Беше некад кућа кнеза Паска Заде.
Паско Заде беше алхимичар; даље,
Познат питагорист, звездар, морепловац,
Ђак славног Ванини. — Пучанин, син шваље,
Поста племић умом, а кнезом за новац.
Летописи кажу:...
30 децембар 2012
28 децембар 2012
Дуго сам твојом лепотом испијена
Учила
себе како да се смирим,
Од ребра твога ја сам створена,
Како да те не волим, да се дивим?
Да
сам ти сестра било би угодно,
Али вољом
древне судбине сиње,
Пред
тобом стојим лукаво, похотно
У лику твоје најслађе робиње.
Но
кад се смрзнем сва понизна тако,
На грудима твојим...
26 децембар 2012
Тај огромни месец лимунове боје
Што ко авет лута над горама нашим,
Сипајући мирно хладне зраке своје,
Зашто га се клоним и што га се плашим?
Као сан исконски прохујале среће
Утиснуте давно у људској памети,
Он се свако вече кроз просторе креће,
Вечна опомена оног што се свети!
Хладни мртви свете, далеко...
23 децембар 2012
Опрости, случају, што те називам судбином.
Опрости, судбино, ако се можда варам.
Нек се не љути срећа што је за себе присвајам.
Нек ми не замере мртви што једва светлуцају у мом сећању.
Опрости, време, за сијасет незапаженог света у тренутку.
Опрости, стара љубави, што нову сматрам првом.
Опростите ми, далеки ратови,...
17 децембар 2012
У моме тајном врту ћути дрека
Рогоборног вијека. Сјајни мајеви
Кроз мирис лебде уз ријеку меда и млијека –
Ој, снови мог живота, модри крајеви!
Јер душа моја башта је далека,
Висок зид је чува, сфинга и змајеви,
Туд шета драга жена, душе јека,
А њеним бичем струје свети гајеви.
Зовеш ли се Синтија,...
15 децембар 2012
Стижеш ли са неба ил из вечних тама?
Твој поглед, божанствен и испуњен тмином,
Лепото! И добро и зло носи нама,
Па те зато многи пореде са вином.
У твом оку Сунце залази и свиће,
Ко олујно небо, ти одишеш зраком;
Усне ти амфора, а пољупци пиће
Што хероје слаби, децу чини јаком.
Из бездана крочи ил са звезда...
14 децембар 2012
Све на свету, друже, оставља свој траг
Невидљив и нежан, расут као прах,
А осетан ипак, тужан или драг,
Ко мирис старине, као цвећа дах.
Душе свију ствари живе, драги мој,
Лутају и живе... и ко им зна пут!
И јаве се каткад живима кроз слој
Ваздуха, ко мирис пријатан или љут.
Шта таквих мириса снесе вихор луд,
Ил...
13 децембар 2012
... Не иди! И узми љубав ти у своје руке:
дршће у грању злато вечери жарке,
уморне сенке мирују водом занесене
и беле валове скривају.
... Пронађи тамо и мене!
Небом се пропињу светлости јарке,
преблаге тишине у сужње звуке,
- ненадно снивају
и тавне ишчезле луке...
Не иди! И узми љубав ти у своје руке:
расклапају...
12 децембар 2012
Даљина није
ништа
она узалуд мами
ако на крају пута
опет живимо сами
Векови ништа
нису
само слојеви праха
ако је љубави било
увек мање од страха
Даљине ништа нису до знатижеље пуке
јер све што је моје на овоме свету
то је на дохват руке
Векови нека теку по своме тајном плану
а све што је моје може да се деси
само...
06 децембар 2012
Да именујеш сенке
И пламен
Да разгрнеш те магле
И камен
Између себе и јасне звезде своје
Смрти да станеш:
Колико топлих трава
Колико болних очију
Колико пута љубав
Колико пустиња
Да кажеш
Ниси стигао.
А грдан један џин на твоме
Прагу да уђе чека
И слабости све те да помете
На твоме дому
Узалу...
05 децембар 2012
Још сам
ја весео
мада се
нећеш удати за мене.
Та
младићи су само сене,
не купе
новац, већ успомене.
Бићеш
госпа гојна,
удата
често мало,
а
серената недостојна.
Али ће на
дну честите душе
и
грађанских жила,
као
гудало из далека,
као моја
невидљива рука,
свирати
сваки лептир бео,
и сваки
јастук врео.
Пријатељ
мој...
01 децембар 2012
За душевно
стање
као од пре
пола века,
за човека
који воли
старинске љубавне песме,
за оне који
се прохујалог држе,
који пишу
како се писати не сме,
за људе који
не умеју да иду брже,
који заостају
бар пола корака,
за оне који
не умиру на време,
који болују
од осврта и растанака,
за оне који
не пале и не...
26 новембар 2012
Јутро,
мир и сунце. Она башчом шеће
Између
уских лијеха, па се тихо смије.
У очима
њеним ведар подсмијех среће,
У очима
њеним тајна чар се крије.
Мирисавим
зраком с цвјетних грана ори
Заглушни
оркестар цврчака и птица.
Шумор.
Она стаје, све јој лице гори;
На земљу
јој пала кита љубичица.
Лети
један голуб;...
24 новембар 2012
Прихватих дар који су ми далибогови да би ме уз песме прождралиОд гозбе до гозбе тумарам по добу(јуче сам певао на сопственом гробу)У мени се песник с философом кољедобро бити неће - широко им пољеПесник за црно чудо презире метафореи лажизато док пева (таква је погодба) философстоји на стражиФилософ стражари по највећем...
21 новембар 2012
Корачаше нема, хладна, поред мене, Без сребрне сузе у мутноме оку; Крај нас беху мртве руже и врбене, Падало је вече на воду широку Старе једне реке. Њен је корак био Кô корак самоће, нечујан и сетан. Бесмо тако тужни; нас тишташе тихо
Исти јад без суза и бол истоветан.
Мрак болесне ноћи засипаше прахом...
20 новембар 2012
И буде добро да се гледа
кроз срце тужно у дан кишан,
што набујалом јаду не дâ
да букне, нит да буде стишан.
И буде добро да се ћути
крај стуба ког сред поља влажна,
где каљави се, пусти пути
кô пријатељства двòјê лажна.
И буде добро да се смеје
пут неба што се смркло тако...
Кад знаш већ: свуда тамно...
18 новембар 2012
Normal
0
false
false
false
MicrosoftInternetExplorer4
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt...
17 новембар 2012
Normal
0
false
false
false
MicrosoftInternetExplorer4
Када ме гледаш постајем лепотица
као трава по којој росе теку,
неће познати црте мог знаног лица
високе трске када сиђем на реку.
Стидим се уста која ми туга ломи,
крхкога гласа и колена с грубом снагом.
Сада кад...
14 новембар 2012
Ако хоћеш да о зориПјевам теби пјесме моје, Ој, не бјежи са прозора, Да ја гледам лице твоје! Ако хоћеш да ти пјевам О сунчаном топлом сјају, Ој, погледни оком на ме, Дивотанче, мили рају! Ако хоћеш да ти пјевам Ону тиху нојцу милу, Развиј твоју густу косу - Мирисаву меку свилу! Ако хоћеш да ти пјевам Мирис дивног прамаљећа,...
12 новембар 2012
Застрепим често шта се може збити,
пре но ми перо плод ума убере:
да књиге могу и не довршити,
да неће бити зрења, праве мере;
кад гледам лица звезда како трепте
ко симбол свега што сан само има,
помислим, нећу доживети, све те,
магичне слике да такнем дланима;
када, лепото, у трену виђена,
схватим да нећу досећи...
10 новембар 2012
10
нов
О зашто смо се, зашто смо се срели на мртвој стази опора вењања, над мутним небом мађијског јесења, о зашто смо се погледали, је ли? О зашто се нисмо мимоишли, драга, ко до две лађе на сред океана, што црних једри, а с два мртва кана, плове и мину у маглу без траг...
09 новембар 2012
Легендо, звучна ружо у густом ветру кужном;
Шумо у пламен бесмртног лишћа узидана, Насељаваш ме црвеним болом јер си рана У којој зује пчеле и граде саће чудесно Крвљу цветова што расту у твоме врту јужном И сољу вађеном из сузних очију времена; То саће је удес и мене рана пече, А осећати рану значи живети удесно,...
02 новембар 2012
I
На трошном чуну, без крма и наде,
У мени вера губи се и мре;
Ја ништа више не верујем, ништа!
Ил' боље рећи: ја верујем све.
На мору бурном људскога живота
Прерано ја сам упознао свет:
За мене живот ништавна је сенка,
За мене живот отрован је цвет.
Трпи и живи!... Пријатељу драги,
О многом чему мислио...
01 новембар 2012
Теби да певам —
теби, тиранко!
А дух ми мори отров и
гнев; Увреда твојих жаоци јетки
Потпаљују ми племенит спев. Милионима
народи пиште, Милион груди просипа
крв — Милионима пале кућиште, Милион
људи гмиже кô црв. И милиони долазе
смерно Јевропи гордој на холи суд:
„Не може више, раја не може Сносити
јарам, мучити...
31 октобар 2012
Пут нам је свима у болу исти, ма се ми како звали: бели генерали или црвени екстремисти. Видик нам је сив од жица, и небо је сиво, и душа је сива у валу смрти, тифуса, падавица. Нећемо у смеху подићи главе ако се над нама бели ждралови јаве, наш ће осмех за њима да се вине у недокучне, слућене висине. И кад нам над...
30 октобар 2012
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
...
28 октобар 2012
Све твоје је било куд трчиш крај ковачнице, крај багрема, али ковачнице више нема, ни тебе, дјевојко, нема. Знам стазице којим си брала јагоде дозреле у шуми. Али шуме више нема, ни тебе, дјевојко, нема. Знам липе, три друга стара, са дјечацима гдје си се играла. Али дјечака више нема, ни тебе, дјевојко,...
26 октобар 2012
Ако ништа друго оно светлост
Светлост овога јутра Вратиће те на земљу Светлост овога јутра Игла је забодена у тамну свилу Бела трунка на црнини Око отворено над ризницом У лишћу твојих дланова Клизиће игра даривања Топлог Велика опасност одбијања Бледог На путу случајности Груби зид круни своје камење Светлост овога...
24 октобар 2012
Камен није камен без свог ума камног. Дрво без мудрости не би било дрво. Где је ватра без разума свог пламног, не Реч - Ум је био прво. Цвет смеран у пољу порука је важна подзмених мудраца - тај украс разума! Птице мочварице, змије, жаба влажна, само су трагања незнаног нам ума. Сујето људска дивна си, надстварна!...
23 октобар 2012
23
окт
Најсличнији си глави бодрој
што прва у небеса
испари мишљу модром
за гледом очију и ноздрва
А руке се крсне ближе
срцу свих лета и зима
Једна област другу стиже
и везује у сноп рима
За ногама које броде
до извора све до корена
по прашини поврх воде
тим ногама званим премалеће
за пожаром твојих зена
и...
21 октобар 2012
Чекај ме ноћно на летњем треперењу сунца,
С којим сам сам у походе касноме дошао лету,
Лак и гибак ко струна
На плавој позадини видика.
Чекај ме ноћно, јер дан је сувише лак и кратак
За нежни пркос речи, за звон љубавног гука
У овом простору без међа, у овој коруби неба,
Планина, ливада травних и цвећа утишаног,
У...
15 октобар 2012
Изнад свих језера и изнад долина,
и изнад највишег планинског врхунца,
и даље од звезда и даље од сунца,
и изнад граница свемирских дубина
Креће се мисао са толико страсти,
као добар пливач међу таласима,
и оставља бразду међу просторима
са неизрецивом и мужијачком сласти.
Одлети што даље од гњилих мочвара,
прочисти...
12 октобар 2012
Normal
0
false
false
false
MicrosoftInternetExplorer4
Љубичастом паром дише Земља сана,
Модри су чемпреси сагли главе тужно,
Врх мртвога мора крикне која врана,
У златноме бакру тоне сунце јужно.
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table...
09 октобар 2012
VIIIДани се гасе.У ову јесен ничу жеље у мениК'о у најлуђе пролеће.Огромно небо јесењег дана.Касне птице. Сан.Сан у сну. И снови губе лицеУ вечерњој магли снова.Огромно небо и понор маштању,А никог нема да ми руку дода.Тад ми је земаљски путИ људско лице.Само још ноћу, док пролазим улицама,Пустим и мрачним,Причини ми...
VIII
Дани се гасе.У ову јесен ничу жеље у мениК'о у најлуђе пролеће.Огромно небо јесењег дана.Касне птице. Сан.Сан у сну. И снови губе лицеУ вечерњој магли снова.Огромно небо и понор маштању,А никог нема да ми руку дода.Тад ми је земаљски путИ људско лице.Само још ноћу, док пролазим улицама,Пустим и мрачним,Причини...
06 октобар 2012
Истоку окренута,
срна под бором клечи,
моли се молитвом звериња,
без речи.
Од јутарњег сјаја
очи су јој црвене,
не види око себе ништа,
ни околно дрвеће,
ни језеро, ни мене.
Хиљаду је векова дизао
њен високи храм,
вајао стубове у њему,
Господ сам.
Маховином је застро
камен голи,
да би срна имала
где...
04 октобар 2012
Normal
0
false
false
false
MicrosoftInternetExplorer4
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt...
03 октобар 2012
Згаснули смо жуту лампу Плави плашт је пао око твога тијела Вани шуме облаци и стабла Вани лете бијела тешка крила Моје тијело испружено подно твојих ногу Моје руке свијају се жуде моле Драга, нека твоје тешке косе кроз ноћ завијоре, завијоре Кроз ноћ, косе моје драге дубоко шуморе као мо...
02 октобар 2012
У песме скривен ко у шуме, у лишћу речи и трави душе, ја чекам да и звер разуме у моме грлу крик угушен. Крицима мртвим звона звоне, мозак, ко небо, наоблачен. Сузе ми као звери гоне а немам коме да их плачем. И чујем своје крике нове, пробијају се кроз све страже. Добро је што их у грлу лове јер немам коме крик...
