Хоћу на једноме свечаном опелу Да сахраним оно што прошлошћу зову. И да ти донесем тада душу нову, Без иједне пеге негдашње — сву белу. И хоћу да оног часа, кад на мене Падну косе твоје и пољубац један, Будем као некад безазлен и чедан, Да први пут познам чар љубљене жене; И да сав у твојој бесконачној моћи. Очаран,...

Велику захвалност дугујем животу Не своме већ свеколиком Јер ти си жена свеукупна И ништа те не своди на тебе саму Спавај детињство моје – златно поверење моје На носиљци у којој нам је само једно срце Избегавај беду са лицем човека Бдити над тобом значи сањати да си ти Бити озбиљан И ништа не схватати А да ми се...

Једној дубровачкој дами под маскомИ ја сам дош'о да у хуци бала, У ведрој шали, разговору медном, Потражим лека свом животу ледном - И ти си пришла, и руку ми дала. Ја не знам ко си... Велика ти хвала На пажњи што си указала једном Малаксаломе; што си речју чедном Васкрсла гробље прошлих идеала. Крај тебе ја сам оживео...

Не вјеруј у моје стихове и римеКад ти кажу, драга, да те силно волим,У тренутку сваком да се за те молимИ да ти у стабла урезујем име —Не вјеруј! Но касно, кад се мјесец јавиИ прелије срмом врх модријех крша,Тамо гдје у грму прољеће лепршаИ гдје слатко спава наш јоргован плави,Дођи, чекаћу те! У часима тијем,Кад на груди...

Све што више жмурим, очи боље виде, Читав дан што гледе – свег' се оне дуре, Али када спавам сном те јарко виде, У мраку најцрњем јасно у те зуре. Кад тебе траже – сена сен озари, Обрисом својим црта слику жене На јасном дану, да јасније жари, Да твоја тако сја кроз слепе зене. Колико среће има у твојим очима Кад...

Ту доле крај врбака драгану ја сретох милу, и слушах је крај врбака белоногу, врло чилу, кад рече ми љубав просто кô лишће расте лако; aл' ја сам луд и зелен био и не мишљах тако. У пољани стајао сам с драганом над реком кад плећа загрли ми ручицом белом, меком, и рече: љубав је проста – кô трава расте лако; aл' ја...

Сву тугу своју у те бих да скријем И да, друкчији но што сви ме знају, На твоме недру, кô у родном крају, Кришом од људи сузе своје лијем. Само твој да сам, и сав да се свијем И да ме очи твоје воде рају, У кут где боли и уздаси стају: Из твога ока да утеху пијем. Мој бол је велик, од свег бола већи, И само теби, теби...

Њој У ружичасти вагон са плавим јастуцима Сешћемо, зими, па на пут! Биће нам добро. Гнездо са лудим пољупцима Скриваће сваки дремљив кут. Склопићеш тада очи, да не видиш кроз прозор Сав чудовисни онај пук У ком се мрзовољно, да испуни те грозом, Црн демон цери, црни вук. Тад ће ти изненада пецнути образ нешто....

Срешћемо се опет, ко зна где и када, Ненадно и нагло јавићеш се мени — Можда кад у души болно застудени, И у срцу почне први снег да пада. На уснама нашим поникнути неће Ни прекор, ни хвала; нити туга нова Што не оста више од негдашњих снова Ни капља горчине, ни тренутак среће. Али старом страшћу погледам ли у те: То...

О, тебе се врло ретко сетим И твоја ме судбина не дражи, Ал' понекад сновима полетим, Па ми душа сусрет с тобом тражи. Твој црвени дом као да ме мами; Црвени дом преко мутне воде, Али знам да у горкој осами Не смем таћи сунце ти слободе Не дај да се са мојих усана Чују речи које љубав моле, Ни да...

С духовне висине своје ти си ми пружила руке, Твој говор, анђелски нежан, очара мени слух: Кô демон, одбачен небом, ја слушах небесне звуке, И препорођен к теби узлети блудни дух. И чисте, невине сузе лијући на твоје крило, Сладости кајања нежног познадох у тај дан. Ах, ја сам грешио горко. Све што је некада било Мени...