Док удишем мирис твојих топлих груди, склопљених очију, у јесење вече, поново ја видим те обале среће једноличног сунца огањ опет руди; лењиво острво где природа нуди своје дивље воће и чудно дрвеће; људе чије тело витко се покреће, жене чији поглед искреношћу чуди. Вођен твојим дахом у предео жарки видим луку пуну...

Све док си страсна и блудна, ма луда и гадна и чудна, са телом старм и седим, ил пуповима завијеним белим: ја те грлим осмехом бледим и браним. Ја те желим. Руке ми дрхте, ко суве гране, са којих небо јабуке побра. Ја их пружам клецајући улицама малим, теби, прошла у свили или крпи, за сан си добра. Само кад ме прошлости...

Наиђе, буде, па носиш у глави данима лик један случајно негде спажен: к'о да отежа на грани сна, заплави у сочни цвет, маглама чежње влажен. Наиђе,буде. - Шта сниваш, срце, тада? Што ти мирише небо руменим росама крви? Што ти на откуцаја вал, као са чесме, пада доброте болне млаз, и ту се гуши и мрви? Чежња? - Ал' за...

1 Кад ноћу дишеш, ја у полутами Осећам како тишина светлуца, Док слушам како поред узглавља ми На слепом оку твоје било куца; И тек у зору капке такне сан ми, Кад твој се тањи од близине сунца: Већ годинама у синкопи снимо, А наша љубав стари као вино....

Лепљиви дим над градом се спушта Куд то крећу покорни вагони Одједном обасјани морски сутони У једном прозору, траг дечијих уста. На капцима сене круници сличне У коси локне сакрише мој крик И би ми јасан тај временски трик Што буди мртве ми воље челичне. С том девојком у тами прозора - Што гледа у Рај из димне станице...

Зорану Мишићу Зажмури се на једно око Завири се у себе у сваки угао Погледа се да нема ексера да нема лопова Да нема кукавичјих јаја Зажмури се и на друго око Чучне се па се скочи Скочи се високо високо високо До наврх самог себе Одатле се падне свом тежином Данима се пада дубоко дубоко дубоко На дно свога понора Ко...

Тада је певао дан у гранама топола. Сетим се тебе и одмах ми грешна мисо. Јутром река, а ти лудо гола. Па мишљах: да је река мушко, ја бих од бола вриско. И ја сам могао рибе клати. Нисам веровао грму нити женској јови. Ти си се могла и младом клену дати. Из твог су чела ницали бели рогови. Тада је певао дан у гранама...