Тама је настала и стрепња и сва су сунца зашла кад је Бог, ко благу муњу, послао утјеху која долази од мисли. Утјеха која долази од мисли највише је од свих дарова небеских крајева које не познајемо, а ни сјенка јој није највећа земаљска срећа. Гле, сиромашак, оличење сваке земаљске патње: неправди, страдања, бола, путује,...

Реци, кад би мој осмех блед, растопио се као цвет пола сан а пола лед. Кад бих још једном могао да волим... Да ли би ми тад било добро свуд, и живот био мање луд? Или бих и тад као сад морао да се смешим и разболим, и да умрем? Кад бих још једном осетио да волим, волим?...

Усне једино зато постоје да с неким поделиш нешто своје. И да ти шапат шапатом врате. Усне постоје да се позлате. Усне су вулкан твог тела. Усне су извор твојих река. Усне су пупољак где се срела пчела од ветра с пчелом од млека. Усне постоје да се процвета у ватромете неба и света. Усне су да се у даху згусне крилатост...

Данас ћу Ти дати, када вече падне, У светлости скромној кандила и свећа, У чистоти душе моје, некад јадне, Читаву бујицу пролетњега цвећа. У соби ће бити сумрак, благ ко Твоје Срце, сумрак створен да се дуго сања. На окнима светлим забљештаће боје У тај свежи тренут првога сазнања... Све ће бити лепше, све драже и више, Ноћ...

Још једном само, о, да ми је дићи Испод живота свет умрлих нада; Још једном само, о, да ми је ићи Простором снова под видиком јада. Потајна слабост и жудња ка срећи, Скривене мисли у боји љубави, Њен поглед некад све што знаде рећи, Још једном само да је да се јави. У хармонији светлости и таме, Лик душе трајно где...

Час си демон жена што истином вара — час јунакиња мојих снова, што врата у живот весело отвара — ти си увек свежа, увек кроз бол нова. Твоја љубав, вековна, судбинска, уме сумњом у те да ме за све веже, ти не даш да ситост буде мени блиска, јер жеља вечно до тебе досеже. Ти умеш да страдаш, да робиш, да волиш, кадкад...

Откуд долазиш, разблудна ноћи, Те влагом мире твоје тамне власи? Да ли из хладних струја океана, Где си пламен летњег дана Провела на груди Воденог духа? И сад се дижеш – у твојој коси Горе корали, сија се бисерје, Ризе су твоје обливене Светлошћу благом, и дахом морске траве, И груди мирисаве, Росне и меке К’о лабудово...

Мој јастук ме гледа свако вече Празан као надгробни камен Не знадох да ће толико да пече Када останем сам Када нема твоје косе да пољубац јој дам! Сам лежим, потпуно тих је дом И кандило угасло Испружам руке ка телу твом Да загрлим те страсно Па нагињем ка теби врела уста, Али љубим сам себе и соба је пуста Када се...

Кад будеш стара, седа – пред спавање снена Дремала крај ватре; ову књигу тада Узми, читај и сањај како си била млада, Очију топлог сјаја као васељена. И како многи у лепоту ти заљубљени бише Крај тебе искрени и лажни знаше да се сјате Док је само један волео ти душу, мислио на те Кад лепоту твог лица бриге осенчише. И...

Нећу ништа да учимНећу ништа да разумемНи упамтимОд мртвог гласа.Нећу више да чујемНи буку глуву и немуРеченица и бројкиБројева и мислиВећ дугоЧак и када ћутиЖивот пева у мениНешто лепоНе чујем ваш говорНе треба ми друга паметКаже ми дивље детеПрепуштено с...

Нећу ништа да учим Нећу ништа да разумем Ни упамтим Од мртвог гласа. Нећу више да чујем Ни буку глуву и нему Реченица и бројки Бројева и мисли Већ дуго Чак и када ћути Живот пева у мени Нешто лепо Не чујем ваш говор Не треба ми друга памет Каже ми дивље дете Препуштено с...

Ја верујем да рођени смо Под истом звездом ја и ви, И стазом истом ишли ми смо, Обмануше нас исти сни. Збрисале су страсти мутне Узвишен циљ што ми је дан, И ја, сред борбе узалудне, Заборавих свој давни сан. Страх ме да сву дам слободу, Растанка вечног чувши час, Страх ме да сни ми луди оду Куд и тај издајнички глас... Тако...

Шагане моја, ти Шагане драга, Ваљда зато што северњак ја сам, Причаћу ти поља пуна класја, Ражаних поља таласања блага, Шагане моја, ти Шагане драга! Ваљда зато што северњак ја сам, У нас луна лепша је и шира, И ма како диван био Ширас, За рјзањске ја ширине гласам, Ваљда зато што северњак ја сам. Причаћу...

Шагане моја, ти Шагане драга, Ваљда зато што северњак ја сам, Причаћу ти поља пуна класја, Ражаних поља таласања блага, Шагане моја, ти Шагане драга! Ваљда зато сто северњак ја сам, У нас луна лепша је и шира, И ма како диван био Ширас, За рјзањске ја ширине гласам, Ваљда зато што северњак ја сам. Причаћу...

Ноћ.Ко чујеКако ноћних сениСетна песма тужи им на лири?Тамна липа у тишини мири;Цветови су сузни њени.Прокапљује.Ноћ.То је тишина веселих очијуСа танким велом мистерије звука,С полусном среће кроз ту песму тију,Тако далеко од животна хукаК’о срећа звезда, и сна, и младости.Ноћ.Ко чујеКако ноћних сениСетна песма тужи им...

Ноћ.Ко чујеКако ноћних сениСетна песма тужи им на лири?Тамна липа у тишини мири;Цветови су сузни њени.Прокапљује.Ноћ. То је тишина веселих очијуСа танким велом мистерије звука,С полусном среће кроз ту песму тију,Тако далеко од животна хукаК’о срећа звезда, и сна, и младости. Ноћ.Ко чујеКако ноћних сениСетна песма тужи...

У шуштавој трави близу раскршћа сједим немирна срца и чекам оног којему ноћас дадох, безазлена, преплашену птицу своје љубави. У жарко црвеној маховини бријега већ се заплиће јесен. Затишје језера расте из полусвјена. Што ћу чинити ако не дође онај којему дадох своје срце? ( А ја му дадох срце као птицу не...

Загледао се у лепу У облу плавооку У лакомислену бескрајност У беоњачу се њену Сав преметнуо Једино га она разуме Загрљај њен једини има Облик његове жеље Мутаве и бездане Сенке је њене све У себи заробио Слепо је заљубљен И никакве друге лепоте Осим оне коју воли И која ће му доћи главе Не в...