Вечери плавих, летњих, ићи ћу стазама

Убадан од класја – газећи једва видну траву:

Сањар: осећаћу свежину по својим стопама

Пустићу ветар да купа разбарушену ми главу!

Нећу мислити, нити изражавати неке ствари

Али душу, неограничена љубав, пећи ће узбуђену:

И ићи ћу далеко, далеко као чергари,

Кроз природу срећан као да одлазим уз жену!

▪Превео Растко Петровић