Трагови твоји међу стварима, отисак усне замишљен на чаши, хаљине твоје у плакарима кад вешалицу празну машта маши - трезна халуцинација. Павана за инфанткињу. Музика тескобе што раствара се у ваздуху собе и слеже као талог на дну дана. Корак у празној соби. Гласови под куполом од кости. Дечији су. Секунде дуге као часови....

Небеса су празна; немо вече слази, Негде у алеји задњи зрачак блиста, Венус архаичка сама је на стази, Гола, и сва стидна, без смоквова листа. Вече ће јој тихо да окупа тело У мирису руже и у чистој роси; Месечина мирно да посребри чело, И поноћно иње да проспе по коси. Гола, она чека; а поглед, пун жуди, Вапије...

Са мном је готово било онога трена Кад сам рекао Немој А ти си хтела и хтела А ја сам питао Зашто А ти си рекла Зато, зато и зато Јер тако чини жена Ти си најбоља од свих Којима сам желео да кажем То што говорим теби Сувише знам о себи и о свему Већ сам прешао границу грешну Где ништа није свето И ништа није срамота Сав...

Вечери плавих, летњих, ићи ћу стазамаУбадан од класја – газећи једва видну траву:Сањар: осећаћу свежину по својим стопамаПустићу ветар да купа разбарушену ми главу!Нећу мислити, нити изражавати неке ствариАли душу, неограничена љубав, пећи ће узбуђену:И ићи ћу далеко, далеко као чергари,Кроз природу срећан као да одлазим...

Цвеће ми вели – збогом остај, И крунице све ниже слећу: Њено лице и родни крај Да никад више видети нећу. Но, шта ћу, драга, и шта знам – Ја видех њих и земљу ову, И самртнички дрхтај сам Примићу као милошту нову. И зато што циљ, целога века, Постигох, идући с осмехом здравља – Ја и сад стално тврдим, без...

О жени непознатој сан ми се чудан враћа,О жени што ме воли и што је мени мила,Која никада није каква је и пре била,А није ни друкчија јер воли ме и схваћа. И само таква она једина може ућиУ моје срце што за њу само није тајно Загонетка празна , а знојно ми чело тамноЈедина она сме да брише сузе лијући. Не знам да л'...

О жени непознатој сан ми се чудан враћа, О жени што ме воли и што је мени мила, Која никада није каква је и пре била, А није ни друкчија јер воли ме и схваћа. И само таква она једина може ући У моје срце што за њу само није тајно Загонетка празна , а знојно ми чело тамно Једина она сме да брише сузе лијући. Не...

Не питај више зашто те љубим. Питај зашто расте трава и зашто је немирно море. Питај откуд стиже вјетар прољетни и бијелом лађом снова тко крмани кад ноћ над свијетом хладне простре сјене. Не питај зашто те воли моје чудно срце. Знаш ли одакле кораљ на дну оцеана? Валови причају о заспалој љепоти али ти живиш далеко...

Упознах јој очи – ах те очи! Како их љубљах Бог само зна! Од њених чарних, страсних моћи Не знадох души откинути сна. У понорима тог погледа, Што живот до дна разоткрива, Какав се у њему бол огледа, Таква дубина страсти сакрива! На трепавицама сенка тада Дисаше тужна и чудесана, А поглед уморан од наслада, Сав као...

Све ће ове ствари јоште једном доћикао што су биле и како су прошле,и ти црни дани, и те плаве ноћи,и љубави , чедне, страсне, добродошле;једном тамо послије хиљада, хиљадаи хиљада љета опет ћемо наћииста свјежа чула, иста срца млада,и тај њежни осмијех, благи и домаћи.Тада опет једном над свладаним гробоммотрит ћемо...

Све ће ове ствари јоште једном доћи као што су биле и како су прошле, и ти црни дани, и те плаве ноћи, и љубави , чедне, страсне, добродошле; једном тамо послије хиљада, хиљада и хиљада љета опет ћемо наћи иста свјежа чула, иста срца млада, и тај њежни осмијех, благи и домаћи. Тада опет једном над свладаним гробом мотрит...