Не гледај тако, у љутњи не мршти се Ја сам твоја љубљена, ја сам твоја Нити пастирка, нити краљица, Чак ни монахиња - богомољка У овој сивој сам хаљини од траља У ципелама излизаних потпетица Али, као и пре, дајем врућ загрљај И страх носим у великим зеницама Писмо моје не цепај, мили Не плачи због лажи истинске...

Тугу не можеш описати. Она је поплава која носи све пред собом подрива куће, рије насипе, ваља брегове. Човек је премлаћено псето ником потребно. Мрзим тугу. Тугу не можеш изразити. Она је пожар који тиња годинама и букне, очас плану шуме, нестану градови. Човек је васељенски леш који нико не може познати. Мрзим тугу. Тугу...

Моје песме стидљиво куцају на твоја врата да се пред тобом поклоне: хоћеш ли ми отворити? Моје песме имају звук свиле попут шуштања твоје хаљине у предворју Моје песме миришу као љупки зумбул у твом врту. Моје су песме у боју крви одевене, у боју хаљине твоје шуштаве и сјајне. Моје најлепше песме блистају, оне су...

Трошност, у којој догоревам Са ћутањем посматраш клетим Ти си – каменит, а ја певам. Ти си – споменик, а ја летим. И најлепши је мај процвали - Ништаван пред вечношћу сваком. Али ја сам птица – и не жали Што подлежем закону лако...

Ја снивам, будан, мало, тихо место ту мала кућа, мала - али моја, у трави, сниска, старинскога кроја руменог сунца зрак последњи нест'о живота древног дах последњи прест'о… на трави, после умора и зноја, ја седим, срећан; покрај мене моја малена драга, а међ нама место где наше дете скакуће и цупка, час тату свога за...

Има у души мојој ожиљак који само у сну боли. Дању се смејем и не осећам га, ноћу нејасно тишти хладноћом успомене на неку смрт. И не знам од ког бола је остао, и да ли је то било јутро или сутон кад се урезао у моју душу. И често се бојим: можда он није траг прошлости, можда је тамна слутња на нешто болно што душу...

Мазга краљ и ја Умрећемо сутра Мазга од глади Краљ од досаде Ја од љубави Парче креде На табли дана Пише наша имена Ветар у јабланима Зове нас по имену Мазга човек краљ Сунце Црне Крпе Већ нам је избрисало имена Свежа вода из травњака Песак из пешчаника Ружа из црвеног ружичњака Пут од куће до школе Мазга краљ и ја Умрећемо...

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4 /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0cm...

Боже, ја немам коме рећи! Па гњавим кад невоља крене. Ја сама - заборавих Тебе, А Ти - јел се сетиш мене? Не дођох због себе довде Дробни ме терет не мучи! Царско ти приносим срце што немам снаге га вући. Срце што у своме носим чија ме слама тежина - чудно - и теже - кад оде Јел за Те страшна празнин...

Неко песму весело певуши, Далеко је, далеко од мене. И ја хоћу ту песму у души, Ал' не дају груди разбијене. Узалудно душа за њом жуди, У грудима тражи сличне звуке, Зато што су и снагу и груди Изнуриле невоља и муке. Одвећ рано мисли ми полећу Ка сновима земље идеала. Рано почех да ропћем на срећу И мислим...