Зашто си дошао, а ја те нисам звала. Ја никада не зовем љубав, она ми дође сама. Незвани гост донесе понекад више радости. Зашто си дошао, а ја те нисам звала. И кад те не зовем, на тебе ипак чекам. Уђи, мени су увек снови драги гости. Жена је увек неког жељна и сама. И жена увек сања. Уђи; рећи ће:...

Понекад наиђе неки тренутак што чудно може што чудно зна да мален као речни белутак читаве светове нама да Понекад може нечега сен да буде занос да буде крило понекад је довољан малени трен више од свега што је било Понекад некоме сну си предан па ти се живот руга због њега понекад се може остати чедан и после све...

А ти си опшив мојих несаница, Пена што руби вртлог од празнине; Безлична, знам ти сваку црту лица У мрежи остакљене паучине У напрслом огледалу; тишина Мрешка се као скоруп од твог гласа Из друге собе, где је помрчина У којој трептиш к'о паслика спаса — Лептире сиве шаљеш, да ми круже Около лампе у крхкој орбити, По...

У свету овом са хиљаду чуда сваки човек живи своје драме и моја песма нека пође туда у свему томе има нешто за ме. И баш ме брига и све ме се тиче јер песма која долази из таме и речи њене на молитву личе у звуку њеном има нешто за ме. У руци која маше или прети у ноћи кад су звезде тужно саме у сунцу које никад неће...

Ослушни, срце моје, и послушај шта говорим: Душа ми беше моћно стабло Чије корење сеже у дубине земље, А гране му се извијају према бескрају. Душа ми процвета у пролеће, плодове даде у лето, А када јесен дође сакупих плодове у сребрне посуде И ставих их на раскрсницу. Пролазници су их узимали, Јели и својим путем настављали....

Ја бих у ноћима страшног искушења Кад дамари бију ко чекићи прави, Кад се она што се никада не мења, Вечна стара рана, опет закрвави; Ја бих да ми време дâ све моје дане, Што би редом дошли с далеких крајева, Да их све одједном, као јато шева, Пустим у слободу на четири стране! Да их бацим свуда, и на вјеки века! По...

Кад светиљке сину и улице пођу у висину, у тами стојим ја. На свему што дође, мој осмех засија. Нестану боли окови и лаж, од мог погледа зависи сва драж свега што прође. Жене пролазе и облик губе, смеше се, па ми приђу да ме љубе, а ја им нову сенку дам. И док тио замагли ноћ улице пуне сени, ја имам неба...

Хиљаде и хиљаде година Не би било довољно Да се опише Кратки трн вечности У коме си ме пољубила У коме сам те пољубио Једнога зимског праскозорја У Парку Монсури у Паризу У Паризу – на Земљи На Земљи која се у звезде убраја...

Она је присутна на мојим трепавицама И њене косе су у мојој коси, Она облике мојих руку носи И има мојих очију боју и пламен, Она урања у моју сенку Као у небо камен. Њене очи су увек отворене И због тога не могу да заспим. Јарка светлост њених снова чини Да се испаре сунце у висини, Да се смејем и плачем док...

Када ме замори равнодушно, бедно Време, у часима безбојним и сивим, Рађа ми се жеља: ја бих да доживим Или срећу или несрећу, свеједно. И та тамна жеља негде у дну груди Расте, ко поплава какве мрачне сене. И свакога јутра будна је пре мене; И често загреје, и често застуди. У души засветли ... које је то доба?...

Гледам те сад одавде: седиш у јулском дворишту Урамљеном у зидове високе преко главе. Тебе посматрају још и птице: као да те моле и ишту. Мене не види нико Зурим из корова и траве Дубоко у углу, у затуреном скровишту. Овде је хладовина највећа: мирише на влагу. Цигле су пода мном трошне и нешто зеленкасте. Тебе облива...