Хоћу на једноме свечаном опелу
Да сахраним оно што прошлошћу зову.
И да ти донесем тада душу нову,
Без иједне пеге негдашње — сву белу.
И хоћу да оног часа, кад на мене
Падну косе твоје и пољубац један,
Будем као некад безазлен и чедан,
Да први пут познам чар љубљене жене;
И да сав у твојој бесконачној моћи.
Очаран,...
31 децембар 2011
30 децембар 2011
Велику захвалност дугујем животу
Не своме већ свеколиком
Јер ти си жена свеукупна
И ништа те не своди на тебе саму
Спавај детињство моје – златно поверење моје
На носиљци у којој нам је само једно срце
Избегавај беду са лицем човека
Бдити над тобом значи сањати да си ти
Бити озбиљан
И ништа не схватати
А да ми се...
28 децембар 2011
Једној дубровачкој дами под маскомИ ја сам дош'о да у хуци бала,
У ведрој шали, разговору медном,
Потражим лека свом животу ледном -
И ти си пришла, и руку ми дала.
Ја не знам ко си... Велика ти хвала
На пажњи што си указала једном
Малаксаломе; што си речју чедном
Васкрсла гробље прошлих идеала.
Крај тебе ја сам оживео...
26 децембар 2011
Не вјеруј у моје стихове и римеКад ти кажу, драга, да те силно волим,У тренутку сваком да се за те молимИ да ти у стабла урезујем име —Не вјеруј! Но касно, кад се мјесец јавиИ прелије срмом врх модријех крша,Тамо гдје у грму прољеће лепршаИ гдје слатко спава наш јоргован плави,Дођи, чекаћу те! У часима тијем,Кад на груди...
23 децембар 2011
23
дец
Све што више жмурим, очи боље виде,
Читав дан што гледе – свег' се оне дуре,
Али када спавам сном те јарко виде,
У мраку најцрњем јасно у те зуре.
Кад тебе траже – сена сен озари,
Обрисом својим црта слику жене
На јасном дану, да јасније жари,
Да твоја тако сја кроз слепе зене.
Колико среће има у твојим очима
Кад...
22 децембар 2011
Ту доле крај врбака
драгану ја сретох милу,
и слушах је крај врбака белоногу, врло чилу,
кад рече ми љубав просто кô лишће расте лако;
aл'
ја сам луд и зелен био и не мишљах тако.
У пољани стајао сам с драганом над реком
кад плећа загрли ми ручицом белом, меком,
и рече: љубав је проста – кô трава расте лако;
aл'
ја...
21 децембар 2011
Сву тугу своју у те бих да скријем
И да, друкчији но што сви ме знају,
На твоме недру, кô у родном крају,
Кришом од људи сузе своје лијем.
Само твој да сам, и сав да се свијем
И да ме очи твоје воде рају,
У кут где боли и уздаси стају:
Из твога ока да утеху пијем.
Мој бол је велик, од свег бола већи,
И само теби, теби...
18 децембар 2011
Њој У ружичасти вагон са плавим јастуцима Сешћемо, зими, па на пут! Биће нам добро. Гнездо са лудим пољупцима Скриваће сваки дремљив кут. Склопићеш тада очи, да не видиш кроз прозор Сав чудовисни онај пук У ком се мрзовољно, да испуни те грозом, Црн демон цери, црни вук. Тад ће ти изненада пецнути образ нешто....
16 децембар 2011
16
дец
Срешћемо се опет, ко зна где и када,
Ненадно и нагло јавићеш се мени —
Можда кад у души болно застудени,
И у срцу почне први снег да пада.
На уснама нашим поникнути неће
Ни прекор, ни хвала; нити туга нова
Што не оста више од негдашњих снова
Ни капља горчине, ни тренутак среће.
Али старом страшћу погледам ли у те:
То...
12 децембар 2011
О, тебе се врло ретко сетим
И твоја ме судбина не дражи,
Ал' понекад сновима полетим,
Па ми душа сусрет с тобом тражи.
Твој црвени дом као да ме мами;
Црвени дом преко мутне воде,
Али знам да у горкој осами
Не смем таћи сунце ти слободе
Не дај да се са мојих усана
Чују речи које љубав моле,
Ни да...
06 децембар 2011
06
дец
С духовне висине своје ти си ми пружила руке,
Твој говор, анђелски нежан, очара мени слух:
Кô демон, одбачен небом, ја слушах небесне звуке,
И препорођен к теби узлети блудни дух.
И чисте, невине сузе лијући на твоје крило,
Сладости кајања нежног познадох у тај дан.
Ах, ја сам грешио горко. Све што је некада било
Мени...
28 новембар 2011
Док удишем мирис твојих топлих груди,
склопљених очију, у јесење вече,
поново ја видим те обале среће
једноличног сунца огањ опет руди;
лењиво острво где природа нуди
своје дивље воће и чудно дрвеће;
људе чије тело витко се покреће,
жене чији поглед искреношћу чуди.
Вођен твојим дахом у предео жарки
видим луку пуну...
11 новембар 2011
Све док си страсна и блудна,
ма луда и гадна и чудна,
са телом старм и седим,
ил пуповима завијеним
белим:
ја те грлим осмехом бледим
и браним.
Ја те желим.
Руке ми дрхте, ко суве гране,
са којих небо јабуке побра.
Ја их пружам
клецајући улицама малим,
теби, прошла у свили или крпи,
за сан си добра.
Само кад ме прошлости...
09 новембар 2011
Наиђе, буде, па носиш у глави
данима лик један случајно негде спажен:
к'о да отежа на грани сна, заплави
у сочни цвет, маглама чежње влажен.
Наиђе,буде. - Шта сниваш, срце, тада?
Што ти мирише небо руменим росама крви?
Што ти на откуцаја вал, као са чесме, пада
доброте болне млаз, и ту се гуши и мрви?
Чежња? - Ал' за...
07 новембар 2011
07
нов
1
Кад ноћу дишеш, ја у полутами
Осећам како тишина светлуца,
Док слушам како поред узглавља ми
На слепом оку твоје било куца;
И тек у зору капке такне сан ми,
Кад твој се тањи од близине сунца:
Већ годинама у синкопи снимо,
А наша љубав стари као вино....
06 новембар 2011
Лепљиви дим над градом се спушта
Куд то крећу покорни вагони
Одједном обасјани морски сутони
У једном прозору, траг дечијих уста.
На капцима сене круници сличне
У коси локне сакрише мој крик
И би ми јасан тај временски трик
Што буди мртве ми воље челичне.
С том девојком у тами прозора
- Што гледа у Рај из димне станице...
05 новембар 2011
Зорану Мишићу
Зажмури се на једно око
Завири се у себе у сваки угао
Погледа се да нема ексера да нема лопова
Да нема кукавичјих јаја
Зажмури се и на друго око
Чучне се па се скочи
Скочи се високо високо високо
До наврх самог себе
Одатле се падне свом тежином
Данима се пада дубоко дубоко дубоко
На дно свога понора
Ко...
04 новембар 2011
Тада је певао дан у гранама топола.
Сетим се тебе и одмах ми грешна мисо.
Јутром река, а ти лудо гола.
Па мишљах: да је река мушко, ја бих од бола вриско.
И ја сам могао рибе клати.
Нисам веровао грму нити женској јови.
Ти си се могла и младом клену дати.
Из твог су чела ницали бели рогови.
Тада је певао дан у гранама...
31 октобар 2011
Ни богова ни молитава!
Па ипак бива понекад да чујем
Нешто као молитвен шапат у себи.
То се моја стара и вечно жива жеља
Јавља однекуд из дубина
И тихим гласом тражи мало места
У неком од бескрајних вртова рајских,
Где бих најпосле нашао оно
Што сам одувек узалуд тражио овде:
Ширину и пространство, отворен видик,
Мало...
29 октобар 2011
29
окт
Петоро седимо на крову од брода,
Згурени, суморни, зловољни и мрачни.
Запљускује, шуми, пенуша се вода;
Кикоћу облаци, пролећни, прозрачни.
Петоро седимо: једна седа дама,
Са слеђеним болом к’о древна Медуза,
И једна девојка, с тананим уснама,
Упалих прсију и усахлих суза.
А крај њих, ћутећи, бленусмо у ништа
Нас три...
28 октобар 2011
La douceur de l’haleine de cette deesse
surpassait tous les parfums de l’Arabie heureuse
Плава луна ведрим зраком у прелести дивно тече
испод поља звјезданије у прољећну тиху вече,
сипље зраке магическе, чувства тајна нека буди,
те смртника жедни поглед у дражести слаткој блуди.
Над њом зв’језде ројевима брилијантна...
25 октобар 2011
Кад сам те вид̓о крај мирисних леја,
У парку, уз песму сакривених гнезда,
С витицама густим, с велом, и, ко звезда,
На белом шеширу црна орхидеја,
Тајанствени сутон, пун љубави страсне,
Шаптао је чежњу кроз мирисне гране,
Док последња румен на западу гасне,
И мир, мир свечани пада на све стране.
Ја за тобом иђах, и...
24 октобар 2011
Живот, да живот буде љубав само,
да људи буду здрави као шуме,
као папрат бујна да се раскрупњамо,
да човек љубав као хлеб разуме
и да нас буде у семењу буни,
све више таквих са човечном речи
и срца спремног кап по кап да круни
на рану друга, да рана залечи.
Да кад хлеб кажеш, не видиш очи
исколачене до бесвести,
кад...
21 октобар 2011
Волим твоје руке за играчке
то тело кога скоро нема.
Жена је само у мекоти мачке
што у твом струку преде и дрема.
Како да нађем руке детиње
да ти објасним шта љубав значи,
а да не раним то мало звериње;
усну на којој се мрве колачи...
20 октобар 2011
Душо, да не стремим Вечности не бих чуо
мелодију коју само Време пева
већ бих живот прекратио и од тела направио
тајну коју гробље скрива
Кад се не бих, душо, купао сузама
и болом украшавао очи
живео бих слеп, са ноктима у очима
и гледао само лик у тами
Што је живот, душо, него ноћ у походу
а ипак је смењује зора...
13 октобар 2011
Како су лијепи облаци, те румене
Играчке вјетра, што нам драга лица;
Пренеражено њиним чудним жаром,
Одлијеће к њима једно јато птица.
Ненаслућене открива ми тајне
Тај предвечерњи тренут, који згрну
Све благо чежња у очи ти сјајне,
Сав мирис женства у косу ти црну.
О, сада схваћам свијетли осмијех неба!
Тајанствени...
04 октобар 2011
У зенице мене непрестано гледа:
Шта тражи у мојим очима та жена?
Сјај магијски неког сунца које седа —
Једну другу жену и друга времена?
Јер заљубљен поглед жене добро види
У очима нашим, кроз сиву дубину,
Све трагове којим непријатељ мину,
И његов сен као тамни сен на хриди.
Дуго сја на оку тугом вечно младом...
03 октобар 2011
03
окт
Чекам у сенци једног старог дуда
Да месец зађе и, скривена тамом,
По уској стази што кроз ноћ кривуда,
Да сиђеш к мени чежњивом и самом.
Чекам, а лењо пролазе минути,
И сати бију на торњу далеко.
Већ зора свиће, бледе млечни пути,
А ја још чекам — и вечно бих чек̓о!
О, штa је то што мене веже сада
За једну пут, за један...
01 октобар 2011
Живу звезду у утроби имаш пријатељице моја
цркву давно порушену нову школу
кротитеља лавова са лицем невине девојчице
испод самог срца носиш пријатељице моја
Ослухни његово испод свога била
у дубинама праискона пријатељице моја
у дубинама неба у понорима света у малој
пољској кућици на јапанском острву у доба трешања
љубави...
26 септембар 2011
Тачно у том тренутку човек помисли:
Шта не бих дао за срећу
Да будем поред тебе на Исланду
У великом непомичном дану
И да делим садашњост
Као што се дели музика
Или укус плода.
Тачно у том тренутку
Човек је био са њом на Исланду...
25 септембар 2011
Пјан тобом,
смешак је врели.
Тамом на зенице
отворим твоју таму,
ја, о једини ја.
Чедну ми пролет,
паклени пламен навестиш,
ти, о једина ти.
Чедни то пресахнути у плоду,
ил’ иза пламена гар
јадовно голотињом у небо,
једно је, о једина:
до у беспуће, знај,
путем је овим грење.
И дубље ли нас нема,
дубље...
24 септембар 2011
Црно,
било је све тако црно и празно
ко шума без лишћа и поље без траве,
ко што би
цивилизација после атомске експлозије
била.
И црно, и јадно, и празно.
Онда је одједном затреперио пламен,
далек,
у ноћи,
мали језичак сасвим сирове цинобер боје.
И птице су у срцу запевале,
ветар заљуљ'о чудесно дрво дрен
што цвета заједно...
22 септембар 2011
И опет јесен.
Опет тутње
бескрајне кише
по Никшићу,
и опет старе
црне слутње,
и опет
- сам си,
Николићу.
И опет нека
писма дуга,
очајна писма
- без адресе,
а нигдје драге,
нигдје друга,
само та јесен.
Опет јесен.
А шта ако
просвирам
тај метак
кроз ово чело
невесело,
а онда почне
све
испочетка:
живот,
страдања,
па опет
-...
18 септембар 2011
18
сеп
Помени ме у молитвама твојим
Кад сунце пада за далеке горе.
Јер знај да мене кобне мисли море,
И да се, као слабо дете, бојим.
Ти чиста душо, буди Геновева
Над заспалим Паризом која бди,
Докле под њеним благословом снева
Љубавник чедан и злочинци сви;
И кад под твојом молитвом заћуте,
О заштитнице вечне душе моје,
Све...
14 септембар 2011
Од твоје близине све у мени цвета,
од твога гласа све пева у мени,
од твоје љубави све у мени сија.
Због тебе сав се мој живот румени,
цела прашума у мени радости
из дана у дан клија, клија, клија.
Занета улицом ходим као жене
које под срцем још једно срце носе.
Због твоје љубави све по срећи газим,
и провлачим се кроз...
10 септембар 2011
10
сеп
Зашто плачеш, драга, сву ноћ и дан цео:
Изгубљена срећа још је увек срећа!
И тај јад у души што те на њу сећа,
То је један њезин заостали део.
Не дај мутној сузи на суморно око:
Срећа никад не мре, ни онда кад мине.
Тај ехо ког једва чујеш из даљине,
То још она збори у теби дубоко —
У самотне ноћи, кад жалосно...
09 септембар 2011
Како да те назовем,
кад сред сумрака, снатрећи,
вечерње звезде лепих ти очију,
дивећи се, моје гледају очи,
као да их сад виде први пут...
Те звезде,
чији је сваки зрак
по један поток љубави,
који тече ка мору душе моје
како да те назовем?
Како да те назовем,
кад ми добациш поглед свој,
тај питоми голуб,...
08 септембар 2011
08
сеп
Близо до
неба гора је чарна,
Не треба
орлу тек један лет,
Само да
пусти крила немарна —
Презрô је
давно презрени свет.
По тавној
магли тешког вихора
Неће на
земљу ни небо, хол!
Небо му
с’ чини да пасти мора,
А пуста
земља сам један бол.
Тихо се
вије, облаке гони,
Презирућ
гледа у сунчан зрак......
07 септембар 2011
Мисли моја слађана
А о драгој мојој,
Кад на руци млађана
Лежаше на мојој,
Кад јој срце куцаше
Да пробије груди,
Кад јој усна муцаше:
„Та ево те туди!“
Кад ми оно весела
Око врата паде,
Кад сузица она врела
Низ лице јој тећи стаде,
Ох, када се зарумене,
Кад полете оно к мене
Кâно зора белу дану
Једва дочекану.
Мила...
06 септембар 2011
Сишли смо с ума у сјајан дан,
Провидан, дубок — нама, драга, знан,
И светковасмо оцепљење то
Од мука, сумње, времена и сто
Рâна, што крваве их вређао је свет —
Љубави наше плав и нежан цвет.
И опет сила згрнуло се света
У болнички нам мирисави врт;
Посматра где се двоје драгих шета
Срећно, и хвале онај живот крт
Што...
28 август 2011
28
авг
Тама је настала и стрепња
и сва су сунца зашла
кад је Бог, ко благу муњу, послао
утјеху која долази од мисли.
Утјеха која долази од мисли
највише је од свих дарова
небеских крајева које не познајемо,
а ни сјенка јој није
највећа земаљска срећа.
Гле, сиромашак,
оличење сваке земаљске патње:
неправди, страдања, бола,
путује,...
26 август 2011
Реци, кад би мој осмех блед,
растопио се као цвет
пола сан а пола лед.
Кад бих још једном
могао да волим...
Да ли би ми тад било добро свуд,
и живот био мање луд?
Или бих и тад као сад
морао да се смешим и разболим,
и да умрем?
Кад бих још једном
осетио да волим, волим?...
23 август 2011
23
авг
Усне једино зато постоје
да с неким поделиш нешто своје.
И да ти шапат шапатом врате.
Усне постоје да се позлате.
Усне су вулкан твог тела.
Усне су извор твојих река.
Усне су пупољак где се срела
пчела од ветра с пчелом од млека.
Усне постоје да се процвета
у ватромете неба и света.
Усне су да се у даху згусне
крилатост...
19 август 2011
19
авг
Данас ћу Ти дати, када вече падне,
У светлости скромној кандила и свећа,
У чистоти душе моје, некад јадне,
Читаву бујицу пролетњега цвећа.
У соби ће бити сумрак, благ ко Твоје
Срце, сумрак створен да се дуго сања.
На окнима светлим забљештаће боје
У тај свежи тренут првога сазнања...
Све ће бити лепше, све драже и више,
Ноћ...
17 август 2011
Још једном само, о, да ми је дићи Испод живота свет умрлих нада; Још једном само, о, да ми је ићи Простором снова под видиком јада. Потајна слабост и жудња ка срећи, Скривене мисли у боји љубави, Њен поглед некад све што знаде рећи, Још једном само да је да се јави. У хармонији светлости и таме, Лик душе трајно где...
16 август 2011
Час си демон жена што истином вара —
час јунакиња мојих снова,
што врата у живот весело отвара —
ти си увек свежа, увек кроз бол нова.
Твоја љубав, вековна, судбинска,
уме сумњом у те да ме за све веже,
ти не даш да ситост буде мени блиска,
јер жеља вечно до тебе досеже.
Ти умеш да страдаш, да робиш, да волиш,
кадкад...
15 август 2011
15
авг
Откуд долазиш, разблудна ноћи,
Те влагом мире твоје тамне власи?
Да ли из хладних струја океана,
Где си пламен летњег дана
Провела на груди
Воденог духа?
И сад се дижеш – у твојој коси
Горе корали, сија се бисерје,
Ризе су твоје обливене
Светлошћу благом, и дахом морске траве,
И груди мирисаве,
Росне и меке
К’о лабудово...
14 август 2011
Мој јастук ме гледа свако вече
Празан као надгробни камен
Не знадох да ће толико да пече
Када останем сам
Када нема твоје косе да пољубац јој дам!
Сам лежим, потпуно тих је дом
И кандило угасло
Испружам руке ка телу твом
Да загрлим те страсно
Па нагињем ка теби врела уста,
Али љубим сам себе и соба је пуста
Када се...
13 август 2011
Кад будеш стара, седа – пред спавање снена
Дремала крај ватре; ову књигу тада
Узми, читај и сањај како си била млада,
Очију топлог сјаја као васељена.
И како многи у лепоту ти заљубљени бише
Крај тебе искрени и лажни знаше да се сјате
Док је само један волео ти душу, мислио на те
Кад лепоту твог лица бриге осенчише.
И...
12 август 2011
Нећу ништа да учимНећу ништа да разумемНи упамтимОд мртвог гласа.Нећу више да чујемНи буку глуву и немуРеченица и бројкиБројева и мислиВећ дугоЧак и када ћутиЖивот пева у мениНешто лепоНе чујем ваш говорНе треба ми друга паметКаже ми дивље детеПрепуштено с...
Нећу ништа да учим
Нећу ништа да разумем
Ни упамтим
Од мртвог гласа.
Нећу више да чујем
Ни буку глуву и нему
Реченица и бројки
Бројева и мисли
Већ дуго
Чак и када ћути
Живот пева у мени
Нешто лепо
Не чујем ваш говор
Не треба ми друга памет
Каже ми дивље дете
Препуштено с...
