Не кажи, да ми срце издаје тебе, Мада тијо гасне, чим те овде није; Лакше бих се, веруј, делио од себе, Но од овог срца, што у теби бије. Та љубав му је дом – и ако некад Одлутам – опет се натраг вратим Тачно и на време, увек исто рад, Чио да оперем оно што заблатим. Не веруј никад, ни кад са мном влада Слабост,...

Греју ме твоје очи пуне магле, Кô језера су где се оцртава Предзимско небо, што над њима спава, И мрке тисе, што се над њих сагле Кô трепавице. Да ли тугу таје За вечним сунцем које им се скрива, Или се на дну њином борба збива, А врх њих само зимске звезде сјаје? Туђ поглед као сен преклизи њима, Жуди се распу...

Свака твоја реч, у мени је до песме порасла свака твоја реч. Сваки твој додир, у мени је до загрљаја порастао сваки твој додир. Наш случајни сусрет, у мени је до живота порастао, наш случајни сусрет. Све што ми се због тебе догодило, као очарано живи у мени, и чини се, неће проћи, све што ми се због тебе догодило. И...

Срце ми је тешко од толиких ствари које сам спознао и то је као да носим врећу големог камења или као да киша непрестано пада по моме сећању. Не питајте ме ништа о томе. Не знам о чему говорите. Ни други нису знали, тако сам ишао из магле у маглу мислећи да се ништа не догађа, тражећи воће по улицама, мисли по пашњацима, и...

Наше две љубави пуне кобне моћи, Од свију скривене, живе у свом стиду, Као под звездама, заспали у ноћи, Два мирна пауна на старинском зиду. Кријем своју љубав као мржњу други - Истом силом лажи и свим подлостима; Као други стакло отрова, свој дуги Свој бол безутешни ја кријем међ свима. Колико је шуман ехо моје лажи, Да...

O моје сунчано порекло та потонула крв Нека се заборави пријатељство дрвећа и птица Нека се земља развенча са сунцем Жица од воде проденута кроз уши боља је него црв Отишао Изашао на врата којих нема у свим водама зелени пси ме траже Овде нико не долази одавде нико не одлази, топле лажи пољубаца закопа у песак ова пустиња...

То је љубав. Покушаћу да се сакријем или побегнем. Расту зидови њене тамнице, као у страшном сну. Лепа маска се променила, али, као и увек, јединствена је. Чему моји талисмани: бављење књижевношћу, непоуздана ерудиција, учење речи које је користио оштри север да опева своја мора и своје мачеве, ведрина пријатељства,...

(Фреска у Грачаници) Ископаше ти очи, лепа слико! Вечери једне, на каменој плочи, Знајући да га тад не види нико, Арбанас ти је ножем избо очи! Али дирнути руком није смео Ни отмено ти лице, нити уста, Ни златну круну, ни краљевски вео Под којим лежи коса твоја густа. И сад у цркви, на каменом стубу, У искићеном мозаик-оделу Док...

Нико нас неће поделити више,  на добре и грешне. Тајни смо као гране снежне, а све што је старо у љубави, плаче све тише. Још мало само, па ћемо суморни, са осмехом тужним, у страстима ружним, стати, болни, бледи, уморни. У биљу, или нечем другом, моћном, над пропланком једне шуме младе, наћи ћемо опет своје...

Од некога доба изгледа ми као Да ће се моје замутити око, Душа и жеље и све што сам знао Губи се, пашће у мрачно, дубоко. Миран сам... ни трун срџбе или чега Што прави смешним немоћне и јадне, Смрт, вечно жива, будућност је свега – Свег што рођењем у колевку падне. Некад, док младост, пролазна и блудна, Вођена...

Знам да неизбежно у ноћи несане Оплави те сетног успомене плима. Ти се врћеш мишљу, душе растрзане, У вечери оне тонова и рима Под прстима мојим кад је клавир стари Плакао у песми тугу моју давну, И твој поглед ведри продро да озари Моје душе бездну суморну и тавну. Ти пролазиш духом по местима оним Где...

Не пружај руке са плачем и тугом Док чујеш срце да кроз груди бије! Не склањај главу нити буди слугом - Соколом буди што се небу вије! Сујети мрској не чини по ћуди, У вртлозима невоље не клони! Безгласна стијена љутом грому буди, У себи душа нека сузе рони. Уздигни главу, као што врх диже Стољетно борје, кроз облак...

Нећемо више газити по лободи, лутати грмљем, ни тражити траг. Са снопом власи својих попут зоби из снова мојих неста лик твој драг. С бојом на кожи јагода румених, ко рујни сутон кад тоне за брег, нежна и лепа ти си била мени, налик на бели и блистави снег. Очију твојих зрна увенула, звонко ти име ишчезло ко пој, но...