О, колико пута кад пред тобом осетим: да желим да оставим за собом моје тужне мисли у очима ти бистрим, невеселим... О, колико пута кад нам над постељом сат ућути, и на твом побледелом лицу од миља приметим досаду луталицу... О, колико пута тад устајем сам, погурен и црн па се загледам кроз мутан прозор у пропланке...

Израсли смо сами као биљке. И сада смо постали истраживачи запуштених предјела маште ненавикли на послушност злу. Изникли смо покрај друмова и с нама заједно растао је страх наш од дивљих копита која ће нас прегазити и од камена међашних који ће раздвојити нашу младост. Нитко од нас нема двије цијеле руке....

Затвори очи и усни сан сан у коме су ти дата крила и нека само за те вечно траје дан да би имала времена да нађеш нешто боље, боље од љубави Крени одмах и обиђи свет окуси све његове радости и нека се не деси ниједан покрет који би те успорио у потрази за нечим бољим, бољим од љубави Удахни дубоко и затим полети претражи...