О, тешко мени! Од свих ових дана Које протекли мој живот је снио, Ниједног не беше да припада мени: Сујетом пустом сви су однешени. Љубављу, надом, срцем пуним рана, Јер свакој страсти ја сам одан био Сунце се гаси! Сенка на пут пада – Боже, даруј ми милости, даруј сада. ...

Корачала сам са даске на даску лагано и опрезно изнад себе осећах звезде Око ногу море. И знадох да већ следећи – последњи би корак био – неизвестан дар само што неки га зову Искуством...

Свиђаш ми се кад ћутиш, јер тад си као одсутна, и чујеш ме издалека, и глас мој не дотиче те. Чини ми се као да су ти летеле очи и као да ти је пољубац један затворио уста. Како су ствари све испуњене душом мојом израњаш из ствари испуњена душом. Лептирице сна, души мојој си слична, и слична си речи меланхолија. Свиђаш...

Да ли си могла да заборавиш да је твоја рука некад у мојој лежала, и да се неизмерна радост из твоје руке у моју, с мојих усана на твоје прелила, и да је твоја коса плава читаво једно кратко пролеће огртач среће мојој љубави била, и да је овај свет, некада мирисан и распеван, сада сив и уморан, без љубавних олуја и...

Како је тешко бити слаб, како је тешко бити сам, и бити стар, а бити млад ! И бити слаб, и немоћан, и сам без игдје икога, и немиран, и очајан. И газити по цестама, и бити гажен у блату, без сјаја звијезде на небу. Без сјаја звијезде удеса сто сијаше над колијевком са дугама и варкама. --О Боже, Боже, сјети...

Остарело лето болно, опада му коса густа, дрвље сухо и невољно, и што оста лишћа пуста све је вело, невесело. Ал' моје је срце свеже, пролећа се њему смеше, па када би лишће вело, па када би само хтело по мом срцу да полеже, сваки листак што би пао кô цветак би поникао. Ал' уместо лишћа вела једна се је ружа свела, па...