Је л' то данак, кад му видла неста? Је л' то сунце откад сијат преста? Што л' потмоло тако у ме гледи, Тако ладно да ми с' срце леди? Је л' то време што је посустало, Што с' не миче, што л' се скотурало Као змија на мојим прсима? Ал' је ладно, ух ал' ми је зима. Кад корачам, је л' ово земљица Што л' шобоће ко каква...

Наранџа на столу Твоја хаљина на поду А ти у мојој постељи Благи поклон тренутка Свежина ноћи Топлота мога живо...

Не питај ме о Босфору више, Ја ти не знам одговор да дам. Твоје очи море ми открише Као плави разбуктали плам. Никад нисам с караваном свиле Путовао у багдадски крај. Пригни к мени своје груди миле, Дај да клекнем, одмора ми дај. Залуд молбе и жар мој - пред њиме Теби увек свеједно ће бити Што Русија – то далеко име...

Чезнем да ти кажем најдубље речи које ти имам рећи; али се не усуђујем, страхујући да би ми се могла насмејати. Зато се смејем сам себи и одајем тајну своју шали. Олако узимам бол свој, страхујући да би ти то могла учинити. Чезнам да ти кажем најверније речи које ти имам рећи; али се не усуђујем, страхујући...

У први сумрак летње ноћи једне Ја сам Вас првом у животу срео; Кроз сребрнасто магличасти вео Ја спазих Вашег лица црте чедне. И моје очи, земне, сласти жедне Упреше у Вас поглед доста смео; Тај смели поглед као да је хтео Да изда тајне једне душе бедне. Упознасмо се. И да бих Вас глед'о Изближе пођох с Вама...

Одавно сам, суграђани честити, измирења заставу белу на срце своје побола. Све ми је сад свеједно и равно до мора; сита сам и мржња и љубави и ћутања и ромора. За вашу борбу животну ја немам својства. А срце ми је, међутим, вечно жедно свега онога чега је сито; и умрло би ако би у дану имало час спокојства. Ни за срећу...

Грчих руке ја под тамним велом ... ''Од чега си данас бледа, чега?'' - Зато што сам тугом невеселом До пијанства напојила њега. Памтим. Он је изашао тада Искрививши уста најболније. Не такнувши дрво с балустрада Трчала сам за њим до капије. Задихана викнух: ''Шала све је. Ако одеш - оде живот мој.'' Језиво, а као...

Кад мој прах, Творче, мирно пређе У грумен глине ужежене, Тад неће више бити међе Између тебе и измеђ мене. Кад сврши ропство два начела Духа и тела, зла и добра, Пашће тад уза свих почела У задњој берби коју обрах. И постајући безобличан, На повратку свом старом путу — Теби ћу бити опет сличан, И првом...

Ћутите, ћут’те!... С пером у руци Стекô сам себи у роду глас; С крвавом сабљом на бојној муци Бољи сам био — бољи од вас! Да сте ме вид’ли — то да сте само! Ал’ онде, знајте, не беше роб! Убојне сабље кад потрзамо: Победа! Јуриш! Ил’, боље, гроб! Звук трубе, хуји, пољана јечи, Грми и пуца огањ и прах;...