Баш сам био у плавом жакету када сретох Васиљевић Цвету. Да л' због мене, да ли због жакета, превари се, окрете се Цвета. Ја јој рекох: ''Добар вечер, Цвето, с допуштењем - мало бих прошет'о...'' Да л' због мене, да ли због жакета превари се и пристаде Цвета. Таман све то - кад залаја псето! Ја јој рекох: ''Држ'...

Нико на њој не види твоје руке када пролазим улицом. Нико на њој не види твоје прсте кад је вратим кући. Малено дугме је опет ушивено, и закопчани сви снови високо до врата. Ја ову хаљину нежно скидам, ја ову хаљину пажљиво облачим: Она за мене моћ мађије има. Волела бих да твоје руке на њој могу да покажем св...

Чуј, рећи ћу ти своју тајну: не остављај ме никад саму кад неко свира. Могу ми се учинити дубоке и меке очи неке сасвим обичне. Може ми се учинити да тонем у звуке, па ћу руке сваком пружити. Може ми се учинити лепо и лако волети кратко за један дан. Или могу ком рећи у томе часу чудесно сјајну предрагу ми тајну колико...

По вољи своје судбе клете, Прогоњен страшном буром зла, А мислећ' на вас мило дете, Из даљине вам пишем ја. Ја, збиља, на то немам право, Ал' ви ћете ми дати сад ; Моје је право одн`о ђаво А обазривост - бол и јад За прошлом срећом. Тужна мисо На љубав нашу и на све Нагонила ме, те сам писо Лакомислене ретке те. Мени...

Певам дању, певам ноћу, Певам, селе, што год оћу: И што оћу, оно могу, Само једно још не могу: Да запевам гласовито, Гласовито, силовито, Да те дигнем са земљице, Да те метнем међ звездице. Кад си звезда, селе моја, Да си међу звездицама, Међу својим, селе моја, Милим сестрицама. 18...

И срушише се лепи снови моји, Јер главу твоју венац сад покрива, Крај тебе други пред олтаром стоји- Проста ти била моја љубав жива! Честит'о сам ти. И ти рече “Хвала!”… А да ли знадеш да се у том часу Гранитна зграда мојих идеала Сруши и смрви и у пеп’о расу? Ал’ не! Не видим од тога ни сена; По твом лицу радост...

Kад ми опет дођеш, ти ми приђи тада, Али не ко жена што чезне и воли, Него као сестра брату који страда, Тражећ меком руком место где га боли. Пуна носталгије, безнадежне, дуге, Не сећај ме никад да би могла доћи Задоцнела радост из дубине туге, Ко поноћно сунце из дубине ноћи. Јер ти не знаш, бедна! кроз...

Прошла је бура, стишале се страсти, И љубав с њима све је ближе крају; Друкчије сада твоје очи сјају У њима нема ни силе ни власти. Ја чујем: наша срца бију тише, Твој стисак руке није онај прави; Хладан, без душе, без ватре и крви, К'о да ми збори: нема љета више! За друштво некад не беше нам стало, О себи само говорасмо...

O склопи усне, не говори, ћути, Остави душу, нек спокојно снева Док крај нас лишће на дрвећу жути, И ласте лете пут топлих крајева. О склопи усне, не мичи се, ћути! Остави мисли, нек се бујно роје, И реч нек твоја ничим не помути Безмерно силне осећаје моје. Ћути, и пусти да сад жиле моје 3абрекћу новим заносним...