О, да ми је нешто па да будем река, Па да течем испред твоје куће мале; Певајући теби, да разбијем вале о прагове где ти стаје нога мека. Па кад низ прагове сиђеш са ибриком Да захватиш воде, да ти зграбим руке, Пригрлим те себи у своје клобуке, И да тебе, драга, више не дам ником. На душеку...

Oпрости, мајко света, опрости, штo наших гора пожалих бор, на ком се, устук свакоје злости, блаженој теби подиже двор; презри, небеснице, врело милости, штo ти земаљски сагреши створ: Кајан ти љубим пречисте скуте, Ѕanta Marіa della Ѕalute. Зар ниje лепшe носит лепоту, сводова твојих постати стуб, него грејући светску...

Не, ја те тако ватрено не љубим, Лепота твоја не блиста за мене: У теби своје прошле патње љубим И младе своје дане изгубљене. У часу, кад те задивљено гледам, С очима твојим кад свој поглед спојим, Тајанственом се разговору предам, Али не с тобом, већ са срцем својим. Ја с драгом зборим, које више нема, У твоме...

Постоји место где љубав почиње и место где љубав престаје. Постоји додир две руке који се опире свим речницима. Постоји поглед што букти ко велико витлејемско огњиште ил` мала ацетиленска лампа зеленог сјаја. Постоје једноставна и безбрижна тепања чудесна ко велика окука Мисисипија. Руке, очи, тепања - помоћу њих...

Миришу силно бијели цв'јетови и пада ситна киша прољетна, ја киснем сам. О нико не зна како је тешко ходити сам и болестан, без игдје иког свога, у златно прољеће. У срцу моме нема љубави, у срцу мом су тавни спомени, давни и мучни. Силно миришу бијели цв'јетови. Киснем. Без мира, без љубави. Сам и жалоста...

Та љубав тако силна, тако дрхтава, тако очајна, тако нежна та љубав лепа као дан и ружна као време та љубав тако стварна та љубав тако дивна тако срећна тако весела и тако јадно дрхтећи од страха као дете у мраку а тако сигурна у себе као неки спокојни човек у сред ноћи та љубав која је изазивала страх код других, гонила...

Заборавити треба Све што је могуће Оног кога нема Време растанка Изгубљено време Треба знати како Преболети сате Што убити могу Ударцима својим Само срце среће Немој, немој ићи Немој, немој ићи Поклонит ћу теби Сваки бисер кише Из оних земаља Где ни кише нема Прокопат ћу земљу Све до иза смрти Да ти скријем тело Светлошћу...

Ти си мој тренутак, и мој сен, и сјајна Моја реч у шуму; мој корак, и блудња; Само си лепота колико си тајна; И само истина колико си жудња. Остај недостижна, нема и далека — Јер је сан о срећи виши него срећа. Буди бесповратна, као младост; нека Твоја сен и ехо буду све што сећа. Срце има повест у сузи што лева; У...