Jе ли ово љубав, или болна једна Потреба да љубим? Ова жеља плава, Је ли жеља срца моћнога и чедна? Или напор душе која малаксава? Је ли ово жена коју љубим, збиља? Ил' сен на проласку преко мога пута, Тумарање мисли без свести и циља, И све дело једног болнога минута! Не знам; но на међи тога сна и јаве, Видим...

Ја волим сан, али станац камен више; Док је на свету штете, срама, стида - Срећа је немати ни срца ни вида; Не будите ме, говорите тише. ...

Поведох је до реке мислећи да девојка је, али удата она беше. Ту би, у ноћи Светог Јага, скоро по договору фењери гасили се, свици почели да светле. Иза задњих градских кућа дотакох јој груди снене, и оне се расцветаше као зумбул гране нежне. Шуштање сам слушао уштиркане сукње њене, као кад комад свиле десет оштрих...