Давно љубав сишла у земаљски крај И ником долазак чудан не би тај. То је к'о поплава - мислио је свак` - Или к'о шум горски кад је ветар јак. Тражила је срце за завичај свој - Које за њу живи и сања о њој. А шта нађе? Гробну тишину и лед И маске што крију себичности јед. Тужна се обазре, задрхта к'о...

I Извори се с рекама сједине, Реке с морем, море с океаном; И ветри се небом уједине Емоцијом слатко завитланом. Ништа није усамљено. Ствари По божјим се законима споје; Та спајања један дух озари, Па што не би тако и нас двоје? II Горе љубе неба плаветнило, А вал вала загрљајем хвата; И зар би се сестри опростило Кад...

Пред својом цирком, вртом лавова, Чекајући борбу љутих зверова, Шеташе краљ Франц. Са њим сама Властела, украс његова трона, И, као венац, широм балкона, Ту и круг отмених дама. Краљ диже прст. По том знаку Одскоче врата зверињаку И тихим ходом, поносан сав, Изиђе лав. Около обазресе. Погледа сву арену, Два пута страшно...

1. Море говори језиком које се не употребљава у пристојном друштву. То је сочни и безобразни говор ђубретара. Да ли је страшно - бити сам? 2. Прерија не прича ништа док киша то не зажели. Прерија је жена обузета својим мислима. Да ли је страшно - волети много?...

Да долазиш ми ти у јесен Одмахнула бих лето руком Уз полуосмех, полупрезир, Као што се то чини с мухом. Да знам за годину ћеш доћи, Сваки би месец клупко био, У својој смотано фијоци, Да чека док се буде збио. Ако те само столећа прече, Ја бих их помоћу прстију Бројала све док ми прсти Не отпадну у Тасманију. Да знам,...

Знаш, било је много добро. Било је, боље него било шта. Било је, као нешто, што можемо да подигнемо, држимо, гледамо и онда се смејемо, због тога. Били смо на Месецу. Били смо у Месецу, имали смо га. Били смо у врту, били смо у бескрајном понору. Нигде нема таквог места. Било је дубоко, и светло, и високо. Примакло...

Вече црне обрве натуче. Нечији коњи пред улазом стоје. Да нисам младост пропио јуче Да се јуче нисмо растали нас двоје. Не шкрипи више тројко задоцнела! Наш живот оде без трага румена. Можда ће сутра болничка постеља Да ме упокоји за сва времена. А можда ћу сутра и ја сасвим други Отићи одавде исцељених груди. Да...

Како да душу спутам, да се твоје не такне? Како мимо тебе њом да грлим друге ствари и даљине? Ах, радо бих да склоним је на које заборављено место усред тмине, у неки страни, туђи кут, у ком неће је твоје нијати дубине. Али ипак, све што додирне нас двоје ко гудало нас неко спаја, које из двеју струна један мами глас. На...

Остадох те жељан, једног летњег дана, О, сребрна водо, из туђега врела. То је било давно –  Свака ми је стаза данас обасјана Сунцем и лепотом. Срећа ме је срела. Из стотину врела жеђ моја сад пије, Али мира не нађох нигде, јер ме никад Ватра прве жеђи оставила ниј...

Љубим ли те... ил' ме санак вара, Што те удиљ уза ме дочара; Љубим ли те... ил' ме душа вара Што се удиљ с тобом разговара; Љубим ли те... ил' ме безум гања, нема вида, немам осећања; Љубим ли те... ил' љубави није - Што се грли, то су саме змије; Љубим ли те... ил' ме и нема, Или тебе, - нас ниједно нема; Љубим ли...

Сјај ђурђевске зоре ране Падао је преко страна, А ти крадом газила си У ријеку, испод грана. Врану свилу твоје косе Мрсио је вјетар ти'о; Ја, дршћући као трска, Под врбом сам скривен био. Сребрн талас о хрид голу Расипô се меко, мекше; Ја на твоја њедра бацих Струк вријеска и мелекше. Ти затрепта, мила, нага, И у...

Заборавио сам јутрос песму једну ја, Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао: Да је чујем узалуд сам данас кушао, Као да је песма била срећа моја сва. Заборавио сам јутрос песму једну ја. У сну своме нисам знао за буђења моћ, И да земљи треба сунца, јутра и зоре; Да у дану губе звезде беле одоре; Бледи месец...

Грешио сам много, а сад ми је жао Што нисам још више и што нисам луђе Јер само ће греси када будем пао Бити моје дело - а све друго туђе. Грешио сам много, учио да страдам Летео сам изнад ваше мере строге Живео сам грешно, још ћу, ја се надам Својим дивним грехом да усрећим многе. Грешио сам, признајем, нисам био цвеће Грешио...

Срце моје самохрано, Ко те дозва у мој дом? Неуморна плетисанко, Што плетиво плетеш танко Међу јавом и мед сном. Срце моје, срце лудо, Шта ти мислиш с плетивом? Ко плетиља она стара, Дан што плете, ноћ опара, Међу јавом и мед сном. Срце моје, срце кивно, Убио те живи гром! Што се не даш мени живу Разабрати у плетиву Међу...

Отишао сам на птичју пијацу и купио птице за тебе љубави. Отишао сам на цветну пијацу и купио цвеће за тебе љубави. Отишао сам на пијацу гвожђа и купио окове тешке окове за тебе љубави. А онда сам отишао на пијацу робља и тражио те али те нисам нашао љубави. ...

Тражим твој знак међу осталима, у оштрој и валовитој реци жена, плетенице, очи тек утонуле, јасне ноге што посрћу пловећи у пени. Одједном ми се учини да спазих твоје нокте, дугуљасте, утекле, сестре неке трешње, затим твоја коса - што пролази и чини ми се да видим како у води твој лик од ломаче гори. Гледах,...

Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи само ме чекај дуго. Чекај ме и када жуте кише ноћи испуне тугом. Чекај и када врућине запеку, и када мећава брише, чекај и када друге нико не буде чекао више. Чекај и када писма престану стизати издалека, чекај и када чекање дојади свакоме који чека. Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи. Не...

Ако можеш да сачуваш разум кад га око тебе Губе и осуђују те; Ако можеш да сачуваш веру у себе кад сумњају у тебе, Али не губећи из вида ни њихову сумњу; Ако можеш да чекаш а да се не замараш чекајући, Или да будеш жртва лажи а да сам не упаднеш у лаж, Или да те мрзе а да сам не даш маха мржњи: И да не изгледаш...

Растали смо се − но лик лепи тај Још у срцу носим свом, Ко лепих дана одблесак и сјај, Ко љубав − душу милује ми њом. Страстима другим предадох се сам, Али вечно ја се сећам лика твог: Напуштен храм је ипак остао храм; Одбачен идол ипак оста − Бо...

Мисли на ме кад сунце истече Мисли на ме када сетно вече Прође с плаштом сребрнастих тмина; Кад те срце устрептало зове На вечерњих уживања снове. Слушај из ноћне таме Гласове шуме саме: Мисли на ме! Мисли на ме када судбе пути Заувек ме од тебе раздвоје; Време тугом кад срећу помути И саломи јадно срце моје Мисли:...

Мислим опет на твој осмех: он је за ме бистра, низ кршевита жале случајно бризнула вода, огледалце у коме бршљанова цваст титра; а над свиме загрљај ведрог небеског свода. То је моје сећање; не знам рећи да ли се на твом лицу слободна душа чедно огледа или си од луталица које светско зло разједа и своју патњу свуда...

Моје срце, птица дивљине, нашло је своје небо у твојим очима. Оне су колевка јутра, оне су царство звезда. Моје су песме потонуле у дубине њихове. Пусти ме само да се винем у то небо, у његово осамно беспуће. Пусти ме само да делим његове облаке, да ширим крила у сјају његовога сунца.      ➤Превео...

Посећујеш ме у јабуци. Заједно чујемо нож како љушти око нас, пажљиво, да се кора не прекине. Говориш ми. Верујем твом гласу јер у њему има грудви чврстог бола као што у правом меду има грудви саћевог воска. Дотичем твоје усне прстима: и то је пророчки покрет. Усне су ти црвене, као што је сагорело поље црно. Све је...

Јест, нема на теби ниједнога дела Да се моме оку могао да скрије, Ниједног превоја блиставог ти тела Да се мој пољубац на њ спустио није. Знам те тако добро: у растанка часе Ти преда ме ступаш сва сјајна и жива, Знам када ће сузе око да ти квасе, Знам кад ти се душа милоштом прелива, А кад у њој носиш сву...

Осјећам живо сребро твоје бити жедну кап у сваком зрнцу крви животно ткиво од дрхтавих нити које се раскида, расплеће и мрви . Жеља ти је жарка. Још никад не оста кап од млаза који додирнуше уста. Не знам зашто нема међу нама моста као да нас дијели провалија пуста. Прсти што би хтјели да се чврсто сплету у два клупка...

У мојој глави станујеш: ту ти је Соба и мали балкон с ког пуца Видик на моје мисли најтананије. Понекад слушаш како ми закуца Срце ко живи лептир из кутије. Ја ти одшкринем врата: низ басамаке Силазиш у врт за ког нико не зна. На поветарцу лебдиш попут сламке. (Док за то време, можда: неопрезна Стојиш на неком рубу,...

Не мерим више време на сате, ни по сунчевом врелом ходу дан ми је кад његове се очи врате и ноћ кад поново од мене оду. Не мерим срећу смехом, ни тиме да ли је чежња моја од његове јача; срећа је мени кад болно ћутим с њиме и кад нам срца бију ритмом плача. Није ми жао што ће живота воде однети и моје гране...

Очију твојих да није Не би било неба У малом нашем стану Смеха твога да нема Зидови не би никад Из очију нестајали Славуја твојих да није Врбе не би никад Нежне преко прага прешле Руку твојих да није Сунце не би никад У сну нашем преноћило Прочитајте биографију и још песама од Васка Поп...

Ми се чудно разумемо ко два бола, ко два вала ко два моста у открића: ја те волим чудно, немо, ти си она чудна мала, машта древна мога бића. О теби су питалице од векова моје биле, одговор о ком се сања, одговор је твоје лице ти си слика оне виле; из дечачких нагађања. И сви стари снови, ево полагано надолазе ко да...

Сневај да увидиш да пролазни снови Још најближе стоје постојаној срећи; Да не питаш никад - зашто јади ови, А не који други, а не који трећи. Љуби, љуби силно, увек истоветан; У љубави само можеш јасно знати, Како мало треба да се буде сретан И сто пута мање да се вечно пати. И умри да спасеш веровање чисто, Да си...

Важно је, можда, и то да знамо: човек је жељен, тек ако жели. И ако целога себе дамо, тек тада и можемо бити цели. Сазнаћемо, тек ако кажемо речи искрене, истоветне. И само онда кад и ми тражимо, моћи ће неко и нас да сретн...

Сећам се само да је била невина и танка и да јој је коса била топла, као црна свила у недрима голим. И да је у нама пре уранка замирисо багрем бео. Случајно се сетих невесео, јер волим: да склопим очи и ћутим. Кад багрем догодине замирише, ко зна где ћу бити. У тишини слутим да јој се имена не могу сетити никад...