Љубав нема боље дане
све је сад и никад више
све што иза тога дође
дође само да њу збрише.
Љубав нема боље дане
нема сутра нема јуче
то је школа за лудаке
који мало теже уче.
Љубав нема боље дане
сама креће сама стане
сама пали сама гаси.
Нас уништи себе спаси
немој да јој бројиш мане
љубав нема боље дан...
30 децембар 2009
25 децембар 2009
Куда побећи у овај дан?
У густи снег? У пусти врт?
Пасти у меки болесни сан
Као на смет, под лед, у смрт?
Куда побећи са овог дна?
Високо негде? Још дубље? Где?
Ево већ тешке руке сна
Прибијају те коцем за тле.
Куда побећи у овај час
Кристално празан, слеп и чист?
О где су врата? Где је спас?
То тонеш већ у тупи сан.
Срце...
21 децембар 2009
21
дец
Уре од смоле цуре бесмислено,
суморни човјек снатри бестјелесно,
сутонска страст се боји безимено,
а љубав јеца, јеца беспредметно;
и све је данас празно бесконачно,
а вјетар дува, дува безутјешно
на голе душе које непрестано
ишту и грле безнадно, бескрај...
15 децембар 2009
Птице су њене мисли a сенке успомене: Још најстрашнија сенка облака који бежи; Ево љубавне сенке између ње и мене, И тежа од мог тела, та сенка по њој лежи. Једна је земља тад ноћ a друга је сјај зоре, На једну спусти образ – она јеца од бола. Гле, ова ноћ ко земља, тај дан ко жарко море, Силазе низ њено тело, у ждралу...
08 децембар 2009
08
дец
Заспати или умрети…
Или се претворити у сунцокрет…
Да ли је она икада и била…
Али откуд њен лик наслућен у ваздуху чим погледам…
Њени прсти живели су у мојој руци и после њене смрти.
Ја сам их покретао и нисам разликовао
Да ли имају везу какву још са косом њеном,
Или са очима,
Или са хаљином новом што јој купих.
Тако...
02 децембар 2009
Она се била врло свукла, А велика су стабла ту У прозор злобно крошњом тукла, Да виде њу, да виде њу. У моју је фотељу села, Радосно руке склопи ту, Испод голишавог јој тела Ножице трептаху на тлу. Погледах зрачак који блуди– Из крошње лептирасти лет - У њезин смешак и на груди, Ко мушица на ружин цвет. Мој...
30 новембар 2009
Баш сам био у плавом жакету
када сретох Васиљевић Цвету.
Да л' због мене, да ли због жакета,
превари се, окрете се Цвета.
Ја јој рекох: ''Добар вечер, Цвето,
с допуштењем - мало бих прошет'о...''
Да л' због мене, да ли због жакета
превари се и пристаде Цвета.
Таман све то - кад залаја псето!
Ја јој рекох: ''Држ'...
29 новембар 2009
Нико на њој не види твоје руке
када пролазим улицом.
Нико на њој не види твоје прсте
кад је вратим кући.
Малено дугме је опет ушивено,
и закопчани сви снови високо до врата.
Ја ову хаљину нежно скидам,
ја ову хаљину пажљиво облачим:
Она за мене моћ мађије има.
Волела бих да твоје руке на њој
могу да покажем св...
24 новембар 2009
Чуј, рећи ћу ти своју тајну:
не остављај ме никад саму
кад неко свира.
Могу ми се учинити
дубоке и меке
очи неке
сасвим обичне.
Може ми се учинити
да тонем у звуке,
па ћу руке
сваком пружити.
Може ми се учинити
лепо и лако
волети кратко
за један дан.
Или могу ком рећи у томе
часу чудесно сјајну
предрагу ми тајну
колико...
16 новембар 2009
По вољи своје судбе клете,
Прогоњен страшном буром зла,
А мислећ' на вас мило дете,
Из даљине вам пишем ја.
Ја, збиља, на то немам право,
Ал' ви ћете ми дати сад ;
Моје је право одн`о ђаво
А обазривост - бол и јад
За прошлом срећом. Тужна мисо
На љубав нашу и на све
Нагонила ме, те сам писо
Лакомислене ретке те.
Мени...
13 новембар 2009
Певам дању, певам ноћу,
Певам, селе, што год оћу:
И што оћу, оно могу,
Само једно још не могу:
Да запевам гласовито,
Гласовито, силовито,
Да те дигнем са земљице,
Да те метнем међ звездице.
Кад си звезда, селе моја,
Да си међу звездицама,
Међу својим, селе моја,
Милим сестрицама.
18...
И срушише се лепи снови моји,
Јер главу твоју венац сад покрива,
Крај тебе други пред олтаром стоји-
Проста ти била моја љубав жива!
Честит'о сам ти. И ти рече “Хвала!”…
А да ли знадеш да се у том часу
Гранитна зграда мојих идеала
Сруши и смрви и у пеп’о расу?
Ал’ не! Не видим од тога ни сена;
По твом лицу радост...
Kад ми опет дођеш, ти ми приђи тада,
Али не ко жена што чезне и воли,
Него као сестра брату који страда,
Тражећ меком руком место где га боли.
Пуна носталгије, безнадежне, дуге,
Не сећај ме никад да би могла доћи
Задоцнела радост из дубине туге,
Ко поноћно сунце из дубине ноћи.
Јер ти не знаш, бедна! кроз...
Прошла је бура, стишале се страсти,
И љубав с њима све је ближе крају;
Друкчије сада твоје очи сјају
У њима нема ни силе ни власти.
Ја чујем: наша срца бију тише,
Твој стисак руке није онај прави;
Хладан, без душе, без ватре и крви,
К'о да ми збори: нема љета више!
За друштво некад не беше нам стало,
О себи само говорасмо...
O склопи усне, не говори, ћути,
Остави душу, нек спокојно снева
Док крај нас лишће на дрвећу жути,
И ласте лете пут топлих крајева.
О склопи усне, не мичи се, ћути!
Остави мисли, нек се бујно роје,
И реч нек твоја ничим не помути
Безмерно силне осећаје моје.
Ћути, и пусти да сад жиле моје
3абрекћу новим заносним...
21 октобар 2009
Често сам живљења сусретао јад:
пресахли поток о жубору снатри,
лист који се грчи принет ватри
и коња посрнулог пад.
За добро не знадох сем чудеса
које божанска откри Равнодушност:
кип који је тонуо у учмалост
поднева, облак и соко винут у небеса...
15 октобар 2009
Не волим те зато јер те волим
и од љубави до невољења стижем
и до чекања када те не чекам,
срце ми пролази од зиме до пламена.
Волим те једино зато јер те волим,
мрзим те бескрајно - мрзећи те молим
и мера моје љубави скитничке јесте
да те не видим и волим као слепац.
Можда ће изјести јануарско светло,
сурова му зрака,...
Има нека коса светлост
У зимско поподне, која
Тишти, као у катедрали
Терет поја.
Небеску задаје нам рану;
Ожиљци не остају,
Него разлика изнутра,
Тамо где значења постају.
Никога ту да поучи нас,
То жиг је, очајање -
Властан један бол што стиже
Одозго као постојање.
Када долази, крајолик слуша,
Сенка свог духа се...
05 октобар 2009
Нема је овде, све је више губим
У часном кругу ког заборав руби.
Ох, гипка слико варке, варко жива,
кад камен вида њено лице бива.
Дај ми снаге да непорочно љубим
дане започео тужно. Ту се скрива
бол без одјека и реч без одзива.
О, дај ми снаге над силама грубим.
Врати ми сличност да усним, док страва
Тишти ми чело...
28 септембар 2009
О, да ми је нешто па да будем река,
Па да течем испред твоје куће мале;
Певајући теби, да разбијем вале
о прагове где ти стаје нога мека.
Па кад низ прагове сиђеш са ибриком
Да захватиш воде, да ти зграбим руке,
Пригрлим те себи у своје клобуке,
И да тебе, драга, више не дам ником.
На душеку...
Oпрости, мајко света, опрости,
штo наших гора пожалих бор,
на ком се, устук свакоје злости,
блаженој теби подиже двор;
презри, небеснице, врело милости,
штo ти земаљски сагреши створ:
Кајан ти љубим пречисте скуте,
Ѕanta Marіa della Ѕalute.
Зар ниje лепшe носит лепоту,
сводова твојих постати стуб,
него грејући светску...
Не, ја те тако ватрено не љубим,
Лепота твоја не блиста за мене:
У теби своје прошле патње љубим
И младе своје дане изгубљене.
У часу, кад те задивљено гледам,
С очима твојим кад свој поглед спојим,
Тајанственом се разговору предам,
Али не с тобом, већ са срцем својим.
Ја с драгом зборим, које више нема,
У твоме...
10 септембар 2009
Постоји место где љубав почиње
и место где љубав престаје.
Постоји додир две руке
који се опире свим речницима.
Постоји поглед што букти ко велико витлејемско огњиште
ил` мала ацетиленска лампа зеленог сјаја.
Постоје једноставна и безбрижна тепања
чудесна ко велика окука Мисисипија.
Руке, очи, тепања -
помоћу њих...
Миришу силно бијели цв'јетови
и пада ситна киша прољетна,
ја киснем сам.
О нико не зна како је
тешко ходити сам и болестан,
без игдје иког свога,
у златно прољеће.
У срцу моме нема љубави,
у срцу мом су тавни спомени,
давни и мучни.
Силно миришу бијели цв'јетови.
Киснем. Без мира, без љубави.
Сам и жалоста...
06 септембар 2009
Та љубав тако силна,
тако дрхтава, тако очајна,
тако нежна
та љубав
лепа као дан
и ружна као време
та љубав тако стварна
та љубав тако дивна
тако срећна
тако весела
и тако јадно
дрхтећи од страха као дете у мраку
а тако сигурна у себе
као неки спокојни човек у сред ноћи
та љубав која је изазивала
страх код других,
гонила...
Заборавити треба
Све што је могуће
Оног кога нема
Време растанка
Изгубљено време
Треба знати како
Преболети сате
Што убити могу
Ударцима својим
Само срце среће
Немој, немој ићи
Немој, немој ићи
Поклонит ћу теби
Сваки бисер кише
Из оних земаља
Где ни кише нема
Прокопат ћу земљу
Све до иза смрти
Да ти скријем тело
Светлошћу...
Ти си мој тренутак, и мој сен, и сјајна
Моја реч у шуму; мој корак, и блудња;
Само си лепота колико си тајна;
И само истина колико си жудња.
Остај недостижна, нема и далека —
Јер је сан о срећи виши него срећа.
Буди бесповратна, као младост; нека
Твоја сен и ехо буду све што сећа.
Срце има повест у сузи што лева;
У...
31 август 2009
31
авг
Због свега што смо најлепше хтели
хоћу уз мене ноћас да кренеш.
Ма били светови црни,
ил бели,
ма били путеви хладни,
ил врели,
немој да жалиш ако свенеш.
Хоћу да држиш моју руку,
да се не бојиш ветра
и мрака,
усправна и кад кише туку,
једнако крхка,
једнако јака.
Хоћу уз мене да се свијеш,
кораке моје да ухватиш,
па...
Још осећам мирис косе твоје
и укус усана твојих јагодасти';
још стрепи, дршће, гори срце моје
са миља и са прохујалих сласти;
А још те желим и руке ти пружам,
и горим, пламтим са љубавне жеђи.
О, дођи, да те сву обаспем ружам'
и крином што је од мене још блеђи.
О, дођи, свилна и блистава жено,
утоли моје чезнуће...
Не, немој ми прићи! Хоћу издалека
да волим и желим ока твоја два.
Јер срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.
Не, немој ми прићи! Има више дражи
ова слатка стрепња, чекање и стра'.
Све је много лепше донде док се тражи,
о чему се само тек по слутњи зна.
Не, немој ми прићи! Нашто то, и чему?
Издалека...
Ко зна (ах, нико, нико ништа не зна.
Крхко је знање!)
Можда је пао трак истине у ме,
А можда су сање.
Још би нам могла десити се љубав,
Десити - велим,
Али ја не знам да ли да је желим,
Или не желим.
У мору живота што вјечито кипи
Што вјечито хлапи,
Стварају се опет, састају се опет
Можда исте капи -
И кад прође вјечност...
20 јул 2009
Jа сам своју душу у твој живот прен’о
И све твоје мане, грехе и врлине
Заволео тамном страшћу, драга жено,
Страшћу ради које живи се и гине.
Ти си светлост моје радости и туге
И молитва чиста срца у самоћи,
Радост мојих снова у бојама дуге,
Вера мога бића у дану и ноћи.
Кад причешће дође душе коју звона
Зову вечном...
15 јул 2009
Не марим да пијем, ал´сам пијан често У граји без друга, сам, крај пуне чаше, Заборавим земљу, заборавим место На коме се јади и пороци збраше. Не марим да пијем. Ал´ кад приђе тако Свет мојих радости, уморан, и моли За мир, за спасење, за смрт или пак´о Ја се свему смејем па ме све и боли. И притисне очај, сам, без...
08 јул 2009
Дошло је време кад нам коса седи,
И наша чула постепено грубе.
Стојимо тако скрушени и бледи
Док нашу старост објављују трубе.
Но још у мени ишчезнуо није
Следбеник младог Вертера, што сања
При месечини, и што сузе лије
Уз сваки спомен старог осећања!
О знам то добро, стари огањ да је
Нестао, да га неће бити више.
Но...
Mи смо деца среће и живота зрела,
Наша чудна љубав до нискости нага,
Мрзи легендарних ноћи чеда свела:
За њу младост Бог је, а страст јој је снага.
...Јануар фијуче у сутонској студи,
Бичевана река модри се и пени.
Јаук голих грана мртве из сна буди:
Кикоће се време у вечитој смени.
Све тутњи у снази напрегнуте воље,
Крши...
08
јул
Нисам више ту
С места се нисам померио
Али ту више нисам
Нека уђу
Нека прегледају нека претраже
Воденица у сенци ребара
Зрелу празнину меље
Опушци јевтиних снова
У пепељари се диме
Нисам више ту
Привезан чамац њише се
На црвеним таласима
Пар недозрелих речи
У облачном грлу виси
Нисам више ту
С места се нисам померио
Али...
23 јун 2009
23
јун
Jе ли ово љубав, или болна једна
Потреба да љубим? Ова жеља плава,
Је ли жеља срца моћнога и чедна?
Или напор душе која малаксава?
Је ли ово жена коју љубим, збиља?
Ил' сен на проласку преко мога пута,
Тумарање мисли без свести и циља,
И све дело једног болнога минута!
Не знам; но на међи тога сна и јаве,
Видим...
04 јун 2009
Ја волим сан, али станац камен више;
Док је на свету штете, срама, стида - Срећа је немати ни срца ни вида; Не будите ме, говорите тише.
...
02 јун 2009
Поведох је до реке
мислећи да девојка је,
али удата она беше.
Ту би, у ноћи Светог Јага,
скоро по договору
фењери гасили се,
свици почели да светле.
Иза задњих градских кућа
дотакох јој груди снене,
и оне се расцветаше
као зумбул гране нежне.
Шуштање сам слушао
уштиркане сукње њене,
као кад комад свиле
десет оштрих...
31 мај 2009
Давно љубав сишла у земаљски крај
И ником долазак чудан не би тај.
То је к'о поплава - мислио је свак` -
Или к'о шум горски кад је ветар јак.
Тражила је срце за завичај свој -
Које за њу живи и сања о њој.
А шта нађе? Гробну тишину и лед
И маске што крију себичности јед.
Тужна се обазре, задрхта к'о...
28 мај 2009
I
Извори се с рекама сједине,
Реке с морем, море с океаном;
И ветри се небом уједине
Емоцијом слатко завитланом.
Ништа није усамљено. Ствари
По божјим се законима споје;
Та спајања један дух озари,
Па што не би тако и нас двоје?
II
Горе љубе неба плаветнило,
А вал вала загрљајем хвата;
И зар би се сестри опростило
Кад...
25 мај 2009
Пред својом цирком, вртом лавова,
Чекајући борбу љутих зверова,
Шеташе краљ Франц. Са њим сама
Властела, украс његова трона,
И, као венац, широм балкона,
Ту и круг отмених дама.
Краљ диже прст. По том знаку
Одскоче врата зверињаку
И тихим ходом, поносан сав,
Изиђе лав.
Около обазресе.
Погледа сву арену,
Два пута страшно...
16 мај 2009
1.
Море говори језиком
које се не употребљава у пристојном друштву.
То је сочни и безобразни говор ђубретара.
Да ли је страшно - бити сам?
2.
Прерија не прича ништа док киша то не зажели.
Прерија је жена обузета својим мислима.
Да ли је страшно - волети много?...
Да долазиш ми ти у јесен
Одмахнула бих лето руком
Уз полуосмех, полупрезир,
Као што се то чини с мухом.
Да знам за годину ћеш доћи,
Сваки би месец клупко био,
У својој смотано фијоци,
Да чека док се буде збио.
Ако те само столећа прече,
Ја бих их помоћу прстију
Бројала све док ми прсти
Не отпадну у Тасманију.
Да знам,...
09 мај 2009
Знаш, било је много добро.
Било је, боље него било шта.
Било је, као нешто,
што можемо да подигнемо,
држимо, гледамо и
онда се смејемо,
због тога.
Били смо на Месецу.
Били смо у Месецу,
имали смо га.
Били смо у врту,
били смо у бескрајном понору.
Нигде нема таквог места.
Било је дубоко,
и светло,
и високо.
Примакло...
Вече црне обрве натуче.
Нечији коњи пред улазом стоје.
Да нисам младост пропио јуче
Да се јуче нисмо растали нас двоје.
Не шкрипи више тројко задоцнела!
Наш живот оде без трага румена.
Можда ће сутра болничка постеља
Да ме упокоји за сва времена.
А можда ћу сутра и ја сасвим други
Отићи одавде исцељених груди.
Да...
Како да душу спутам, да се твоје
не такне? Како мимо тебе њом
да грлим друге ствари и даљине?
Ах, радо бих да склоним је на које
заборављено место усред тмине,
у неки страни, туђи кут, у ком
неће је твоје нијати дубине.
Али ипак, све што додирне нас двоје
ко гудало нас неко спаја, које
из двеју струна један мами глас.
На...
09
мај
Остадох те жељан, једног летњег дана,
О, сребрна водо, из туђега врела.
То је било давно –
Свака ми је стаза данас обасјана
Сунцем и лепотом. Срећа ме је срела.
Из стотину врела жеђ моја сад пије,
Али мира не нађох нигде, јер ме никад
Ватра прве жеђи оставила ниј...
08 мај 2009
Љубим ли те... ил' ме санак вара,
Што те удиљ уза ме дочара;
Љубим ли те... ил' ме душа вара
Што се удиљ с тобом разговара;
Љубим ли те... ил' ме безум гања,
нема вида, немам осећања;
Љубим ли те... ил' љубави није -
Што се грли, то су саме змије;
Љубим ли те... ил' ме и нема,
Или тебе, - нас ниједно нема;
Љубим ли...
07 мај 2009
Сјај ђурђевске зоре ране
Падао је преко страна,
А ти крадом газила си
У ријеку, испод грана.
Врану свилу твоје косе
Мрсио је вјетар ти'о;
Ја, дршћући као трска,
Под врбом сам скривен био.
Сребрн талас о хрид голу
Расипô се меко, мекше;
Ја на твоја њедра бацих
Струк вријеска и мелекше.
Ти затрепта, мила, нага,
И у...
