26 април 2024

Раша Ливада – ПЛОЧА О ЛУТАЛИЦАМА

Како големи су преголеми разлози даљина
гледано с наше обале
 
О друмови о покретна огњишта
у нама бораве дабози
пешачењем изнакажени
од бескућништва луди
 
О прогнани из славне случајности дисања
догодисмо се у паклу речи
на плочама осмишљеним
коњицама година
прегаженим
 
И како овде на страни
оностранској
да славимо
богове
наше
 
Говорасмо стравично је родити се на
нашој обали бежали смо бежали
обала нас сустизала
 
Говорасмо мудрост је лутња по ливадама
лутасмо од стакла путоказа
ако сами не бејасмо
није било
 
Залутасмо
 
И како сада славити божанства наша
 
Ни јадиковку да завршимо а гле
бољези
 
На крзну зрака
 
Букте позивне песме
 
Песма увек и наново силазак
сандалама новим на цесту
на земљу древну
 
Празни се успињемо обилни силазимо

06 април 2024

Миодраг Павловић – ПЕСНИК УСТАЈЕ ИЗ ЗЕМЉЕ

Дували су ветрови кроз земљу 
и кроз кртичњаке, 
дубље од сваке сонде; 
под ногама су почели да расту 
слојеви звука 
и музици су пуцала језгра. 
На тамноплавом небу видео сам 
обрис свог тела с мачјом главом 
како лети у луку,
док је моја стварна глава још била ту 
испод пазуха.
 
Онда су почели да бацају на нас мреже
пуне месечине и удара струје,
вукли нас мртве ка површини земље,
на ноге усправљали шибом,
а ми се мицали једва;
тешко се човек преже у нове облике.
 
Да нас пробуде
набили су у нас сувише снаге,
сад светлимо као сијалице
док идемо преко праскозорних поља,
и у ходу нам тако спојише
удове, лице и труп
и ставише у руке цвеће
као да смо педери а не васкрсници,
све то туђа нека воља.

Значи није била само прича
то дизање из мртвих!
Стресамо са себе глиб и чекамо смотру
у нади да ће свако моћи да оде
на своју страну
код рођака ил у шетњу.
Но анђели нам доносе вруће воде, четке
и кажу: хајде сад, умијте брда и долине,
припремите чисти пут
Господу који вас из смрти дозва!
 
Тако дакле, ко у војсци;
постао сам слуга!
А бејах у смртно доба непокоран
и нико није могао на послушност да ме склони,
зато се још и данас понадах
великој части и награди
кад ме арханђел по имену прозва!

26 март 2024

Димитрије Митриновић – СОНЕТ ПРЕД САН

Лежи прозирно море мјесечине, 
Сјајни се вали гањају и плове. 
Мир је и покој... Снови се обнове, 
Нејасни бол ми за час одумине.

Ја тада чујем гдје ме Тајна зове. 
За загонетком вјечном дух се вине 
И блуди, лебди, диже се и плине —
А земља пада у све дубље снове.

Из сребрнасте, прозирне даљине 
Ноћ, ведра, сјајна, кроз просторе хуји 
И златне звијезде блистају с висине:

Тад ми се души опет наде јаве, 
Цијелим бићем срећа ми заструји 
И сан ми слази са висине плаве.

27 децембар 2023

Владан Десница – УМУЈЕ МУДРАЦ НА СУНЦУ

Умује мудрац на сунцу:
Све сам од живота узео
и све животу вратио.
Дао сам му своје заносе и своје падове,
своја прегнућа и своја клонућа,
напоре напетих жила
и снове презнојених узглавља.

Све је било моје:
и радост и бол,
и опсјена и отрежњавање,
глад дјетета и туга блудне ситости,
цик лудог срца у јутра крвава
и повијање душе у мутне сутоне.

Све сам од живота узео
и равном мјером све му вратио.
отићи ћу го и празних руку,
Са добрим трудом у дну удова
жељан сна
и збратимљен са пролазношћу.