Lat«•» Ћир

24 април 2026

Милан Кујунџић Абердар – ОТКУДА РУЖА

Милан Кујунџић Абердар , Српска поезија
Милан Кујунџић Абердар – ОТКУДА РУЖА
То недро твоје занесе листка,
Пупољак једар те поче вити,
Пупољак спази ништоћу своју,
Па румен стидак стаде га бити –

А ти ме гледиш... откуда ружа...
Ко ли ми тако дивну је пружа!

Па како л’ усне заносе твоје,
Уздахну цветак те мирис просу,
Виде ти очи што стрелом дишу,
Па одмах малом бодљом се осу –

А ти ме гледиш... откуда ружа...
Ко ли ми тако дивну је пружа!

Прочитајте више >>
at Нема коментара:
Labels: ,

31 март 2026

Иван Франко – ИДЕАЛИСТИ

Иван Франко , Украјинска поезија
Иван Франко – ИДЕАЛИСТИ
Под пањем натрулим у мочварном крају
Мали црвићи се роје и сиве.
Ту рођени, расту и умиру на крају,
А други од њихови тела оживе.

И сањају јадни, из вечитог мрака,
Да им сунце гране свим чарима весне,
И да обасјани од умилних зрака
Доживе у глибу тренутке чудесне

Сневали су снове, увек доведене
До максиме: најбоље је оно што је.
Читали прогласе, писали поеме
О лепоти глиба живовања својег.

Ал људи пањ најзад извукли из блата,
И црвима сунце из маглине сину:
Сад их изненада поче жеђ да хвата,
Па у смртном ропцу проклеше топлину.

1882.

Прочитајте више >>
at Нема коментара:
Labels: ,

Жан-Пјер Фај – ЈЕЗИК ПЕСКА

Жан-Пјер Фај , Француска поезија
Жан-Пјер Фај – ЈЕЗИК ПЕСКА
црна ка црној зенице се гледају
између мене и ње ничега видљивог
дуга плава хаљина са белим штрафтама се отвара

међутим она је одевена у поглед мојих очију
одевена у нагост својих усана и очију
три пута се насмеје прозорском окну

изгледа да броји своје прсте на руци
у одразу нема њених зеница само поглед
који се креће па стога и види а и гледа

иако сам ја тај који види кроз прозирност
иако поглед ту постаје само црна тачка
а она, бива уморна од облачења и свлачења

док шминка очи комадићем сенке и одсуства
и раствара ноге да заигра уз песму
а руке и ноге јој склопљене преко речи неизговорених.

•С француског превела Нина Живанчевић
Прочитајте више >>
at Нема коментара:
Labels: ,

20 март 2026

Божидар С. Николајевић – ПО ЗИМИ

Божидар С. Николајевић , Српска поезија
Божидар С. Николајевић – ПО ЗИМИ
1
Доћи ћу ти праћен вихоровом песмом
И мећавом злобном. Бићу, мила, цео
Ко у дечјој бајци путник из далека
Промрз'о од студи, и од снега бео.

Опрезно ћу тада по мразовом цвећу
Куцнути на прозор. У првоме стра'у,
Ко сад да те гледам, нећеш знати ко је,
Кад из мрака чујеш моје „Бау! бау!“

И пустићеш мајку да извиди шта је
А дотле ће заплет отплести се цео:
Док се стара буде крстила у чуду,
Љубићу те жарко, сав од снега бео.
Прочитајте више >>
at Нема коментара:
Labels: ,
НАЈНОВИЈИ КОМЕНТАРИ