А ти коју оставих, не би ме видела,не овде, где ето размишљам о тебии јад носим што је голем као шума...Ни ти уосталом не би разумела,јер ја сам далеко, и ти си далекоНе жалим за устима ти белим, рујнимАли онда, зашто ја још увек патим?Знаш ли то пријатељице, дођи па ми кажи.Кажи зашто, кад ја патим као да суБолесна и...
08 новембар 2024
14 октобар 2024
Има дана кад далеки видициу нама рађају зебњу:плаши нас слутњада на корак од нашег скученог кругасвагдашњих биједа и трицапочима проријетко свемирско сивило– пустош без крајаи без живота.Румен зоре ил сутона у себи носи болну пјегу смрти:рањава нас жалбом коначних растанака,тугом коначних потонућа. И ми се погнуте...
03 октобар 2024
Свако смрт док своју чека,Обавља и посла нека:Неко ради у дућану,Неко пљачка пак у стану,Неко воли алкохол,Неко пак да чини бол.Некоме је посаоЉудима да прави зло.Неко пак моралу учи –(Тиме кога стигне мучи).Један води предузеће,Други паре прима веће.Да не помињем и онеКоји голубове гоне.Ова воли плес и славља,Она руж...
01 октобар 2024
Између мене и плавог очајања њених очијуЗима се разапела као једро љубавиКоја захвата само ветар луд од пољубацаКоји ме је неосетно довео до обала земљегде се никад не сањаАли изненада зима се сасушила у дну мога грлаКао слава злата у последњој стиснутој шациКао лист свео у пролеће.Пролеће, благо пролеће, пролеће Вештачких...