Кад будем морао к теби, о Боже мој, учиниНек то дан буде кад је село у светковиниПрашњавој. Одабрати желим, како ми годи, Као што овдје чиних, пут и њиме да ходим У рај, гдје по бијелу дану звијезда има.Узећу штап да пођем на дуги пут и свима Пријатељима својим, магарцима да речем:“Ја Франсис Жам се зовем...

Униђи под кров мој, до тајне немирне душе,Велики Боже Мој!Униђи у мириса валу, у сунца зраци, што блиста!Ко после причести свете, душа биће ми чиста,владаће у њој тишина, свршиће љути бој.Бринеш се за љиљане пољске, за тицу,што с песмом се вијеза ситних чела рој,за моју мучену душу зар ништа стало ти није,Велики Боже...

Сунце зађе, мрак протежеПо обзорју своју моћ;Санак спушта своје мрежеИ све хвата – лаку ноћ!Опет један данак прође,Као што ће и сви проћ,Дозвати га нико óђеВећ не може – лаку ноћ!Дан за даном тако гине,И тако ће једном доћ,И посљедњи да нам мине,И смрт рече: лаку н...

Желим то једноставно да кажемКако би и убијени и убица схватиоДа си се господине Јоване кући вратио. Да си се вратио не само духомНе само поезијом,Него и главом и капомИ сабљом димискијом. Али све је крв и тама,Твоја браћа. Твој Леотар високо.Твој Његош испод платанаХерцеговина је брате Јованесатанска механа.Вратио...