18 новембар 2024

Никита Станеску – ТУЖНА ЉУБАВНА ПЕСМА

Једном ће мој живот доиста умрети за мене,
једном.
Једино трава зна укус земље.
Једино крв моја чезне за мојим срцем,
кад га напушта.
Ваздух је висок, ти си висока,
висока је туга моја.
Долази време да умиру коњи.
Долази време да остаре машине.
Долази време када пада хладна киша
и све жене имају твоју главу
и носе твоје хаљине.

Долази и нека велика, бела птица
да снесе месец на небо.

08 новембар 2024

Франсис Жам – А ТИ КОЈУ ОСТАВИХ

А ти коју оставих, не би ме видела,
не овде, где ето размишљам о теби
и јад носим што је голем као шума...
Ни ти уосталом не би разумела,
јер ја сам далеко, и ти си далеко
Не жалим за устима ти белим, рујним
Али онда, зашто ја још увек патим?

Знаш ли то пријатељице, дођи па ми кажи.
Кажи зашто, кад ја патим као да су
Болесна и стабла као и ја што сам?
Да ли ће да умру када и ја умрем?
И небо да умре? А и ти да умреш?

14 октобар 2024

Владан Десница – ВИДИЦИ

Има дана кад далеки видици
у нама рађају зебњу:
плаши нас слутња
да на корак од нашег скученог круга
свагдашњих биједа и трица
почима проријетко свемирско сивило
– пустош без краја
и без живота.

Румен зоре ил сутона 
у себи носи болну пјегу смрти:
рањава нас жалбом коначних растанака,
тугом коначних потонућа. 

И ми се погнуте главе 
враћамо у узе
наших мемљивих улица и кућа,
у тјескобе 
наших дана и наших ноћи,
у наше уморе и наша безнађа,
покајано,
као пред зору тенац у свој гроб.

03 октобар 2024

Јевгениј Кропивницки – ОНИ ШТО ЧЕКАЈУ

Свако смрт док своју чека,
Обавља и посла нека:
Неко ради у дућану,
Неко пљачка пак у стану,
Неко воли алкохол,
Неко пак да чини бол.

Некоме је посао
Људима да прави зло.
Неко пак моралу учи –
(Тиме кога стигне мучи).

Један води предузеће,
Други паре прима веће.
Да не помињем и оне
Који голубове гоне.

Ова воли плес и славља,
Она руж на усне ставља.
Неко пак за новац худ
Учи себе шта је блуд.

Уред, бројеви, рачуни –
Ту су људи посла пуни…
Досадно је чекат крај,
Нечим време заварај!

29. април 1953.

•Превео с руског Душко Паунковић